DEVOJKA ZA UDAJU JE NAJNEOZBILJNIJI ROMAN GODINE: Pisac Stefan Mihajlovski otkriva zašto svaka žena treba da ima gej prijatelja
Novinar Stefan Mihajlovski rođen je 18. septembra 1996. godine. Diplomirao je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, a autor je i voditelj emisija "Naslovna strana" i "Lice današnjice".
Bavi se aktivizmom i borbom za ljudska prava, a Sajmu knjiga predstaviće svoj treći roman "Devojka za udaju". Potpisivanje knjiga u četvrtak od 16 časova na štandu Kreativne knjige, galerija hale 1, a Kurir Stefan otkriva ko je njegov glavna junakinja Sara i kakve probleme ima mladi pisac.
Da li teško bilo od kolumna napraviti roman?
- Sada nije, jer sam takav poduhvat već imao sa prvom knjigom ’"Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti". Teže je bilo prihvatanje romantične komedije kao žanra, budući da je sve što sam do sada objavio daleko od smešnog. Međutim, veoma sam se zabavljao dok sam pisao i zbog toga govorim da će, ako postoji nagrada za najneozbiljniji roman godine, otići u moje ruke.
Ko je Sara i šta muči danas devojke kao što je ona?
Sara je devojka u kasnim dvadesetim godinama koja pokušava da zadovolji sve standarde modernog doba uz tradicionalnu želju – da se uda pre nego što zatrudni. Međutim, planove joj kvari odlaganje venčanja usled pandemije, a da ne pominjem to što joj se bivši vraća u zemlju i pravi čitavu zbrku u glavi. Devojke danas muči što, za početak nemaju dečka, a da ne bi zapale u dugogodišnje muke i zabludu sa nekim super sređenim homoseksualcem koji to još uvek nije priznao sebi, Bogu i narodu, imaju gej prijatelje da im reše problem i pre nego što se pojavi.
Kako izgleda venčanje iz snova?
- Mnogo gledam telenovele, tako da za drugo od njihovog kalupa i ne znam. Dakle, sudbina reši sve zlikovce koji su vam pravili probleme, neki se i pokaju pa dođu da vam ulepšaju dan, pomirite se sa svim članovima porodice i krenete pred oltar sa voljenom osobom. Za sve ono posle sudbonosnog "da" zaista nisam siguran, jer se tu serija završava.
Kakve probleme ima mladi pisac u Srbiji?
- Lično imam problem sa tim da moje koleginice uz posprdni ton najave kao spisateljice. I dok god bude tako, neka mi u potpisu stoji "spisatelj’". Ovo je samo još jedan primer gde vidim da su muškarci privilegovaniji i smatram da to nije u redu.
Da li već ima naznaka šta bi mogla biti polazna tačka novog romana?
-Pomoću Tindera, Grindra i ostalih "pomagala", razne akrobacije danas su dostupne na dva klika (i ako baš imate sreće, na manje od petsto metara). Tako je i protagonista Luka upoznao oženjenog političara sa kojim započinje tajnu romansu. "Seks dejt aplikacije i druge devijacije" će premijerno čitati korisnici Bookmate platforme.
Razmišljate li o ekranizaciji nekog svog dela?
- Na master programu, pod mentorstvom Vuka Ršumovića i Dragana Bjelogrlića, razvijao sam koncept za seriju "Ispod grla", inspirisanu motivima iz mog istoimenog romana. Reč je o trojici momaka koji tragaju za srećom, dok igraju uloge žrtve, spasioca i progonioca. Tu se javlja i tema partnerskog nasilja u istopolnoj vezi. Na Weekend Media Festivalu u Rovinju, glasovima publike sjedinjenim sa ocenama stručnog žirija, zauzeo sam drugo mesto za najbolji koncept buduće serije u regionu. Nadam se konkretnim ponudama za realizaciju u narednom periodu.
Sprema se pozorišni komad po vašoj knjizi. Šta očekujete od predstave?
- U pitanju je knjiga ‘’14 dana karantina’’. Vuk, dečko koji je izbačen iz kuće nakon autovanja roditeljima, upoznaje nešto starijeg Jakšu, koji prihvata da sa njim provede dane tokom vanrednog stanja. Od predstave očekujem katarzu, čak i specijalno stanje metanoje.
Šta je ono zbog čega niste digli ruke od pisanja?
- Zbog svojih unutrašnjih nemira koje dosta dobro kontrolišem, ponekad i rešavam pisanjem. A od objavljivanja toga što napišem nisam odustao iz razloga što primetim da ima nešto seksi u tome od kad znaju da sam pisac i tu beneficiju koristim sa velikim zadovoljstvom.
U svojim romanima pišete o LGBT temama. Koja su vam tri omiljena domaća dela iz te književnosti?
- Kvir narativ je specifičan jer je u većini slučajeva iskren. Najčešće je autobiografski ili autofikcijski, dakle, u pitanju je iskustvo koje je bolom, zbog osuda, neprihvatanja i sličnog, pretočeno u tekst. Nema kod nas previše izdatih romana sa otvorenim LGBT+ protagonistima, a do mene stiže na desetine napisanih. Tu postoje dva razloga. Prvi je da sami autori nisu spremni da izađu sa takvim delom, a drugi je da veliki izdavači često gledaju na takva izdanja kao nešto neisplativo. Sa željom da se to promeni, u odgovoru ću se fokusirati na kratke priče za koje sam bio član žirija, i pohvaliti zbirke grupe autora - "Pismo za Estebana", "Niko više ne ide u Raj" i "Rutava Mara", čije se objavljivanje očekuje krajem godine. Zahvalan sam na hrabrosti. Pored pomenutog, ovog leta sam uživao u zbirci poezije ’’Bilo smo dobri momci’’ čiji je autor Đorđe Simić, a radujem se i što je Dino Pešut postigao dogovor sa srpskim izdavačem za roman "Tatin sin".
Kurir.rs
Bonus video: