Potrošači smatraju da su zavarani, s obzirom na to da su lakša pakovanja na prvi pogled identična onima na koje smo godinama nailazili na rafovima
U Srbiji su pakovanja određenih namirnica i proizvoda na prvi pogled ostala ista, međutim, gramaža i zapremina pojedine robe je manja, iako su cene iste ili u većini slučajeva znatno više!
Prvi primer smanjene gramaže je čuveno pakovanje čokolade od 100 grama, koja je davno otišla u zaborav i sada pakovanje iznosi svega 80 ili 85 grama, drugi primer su četiri umesto pet redova napolitanki, a ambalaža je ostala istih dimenzija, zatim gotove supe u kesicama (takođe manja količina, a ambalaža stara), testenine, grickalice, čaša jogurta i kućna hemija, omekšivači koji se prodaju u polupraznim flašama, deterdženti u plastičnim vrećama...
Sve manje grama
S povećanjem inflacije i novim talasom poskupljenja potrošači pažljivo biraju gde će pazariti namirnice i osnovne potrepštine za kuću i za život, kako raspolažu buđelarom, pa uzevši sve to u obzir s velikim oprezom gledaju i kupuju proizvode, i to one koji su najčešće oglašeni na akciji.
Mnogi od njih smatraju da su obmanuti, tačnije "zavrnuti", jer su lakša pakovanja robe vizuelno identična onima na koja smo navikli prethodnih godina. I kao da svakodnevni rast cena nije dovoljan, trgovci nas dodatno udaraju po džepu tako što smanjuju gramažu određenih proizvoda i tako merkaju uštedu gotovo na svakom gramu.
Iako se nekada znalo da se mleko prodaje na litar, sada je litarsko pakovanje mleka zapravo 968 mililitara. Čaša jogurta koja je nekad bila teška 200 grama sada je 180, dok je pakovanje kečapa sa 100 spalo na 90 ili čak 80 grama ili veće pakovanje sa standardnih 200 grama na 180. Ipak, pojedina pakovanja su smanjena samo za simbolični gram, na primer puding u prahu, čija je kesica sa 50 grama spala na 49.
Za tri grama je smanjena količina kesice suvog pekarskog kvasca, a njena prvobitna težina bila je deset grama, dok je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto! I naravno, da je sa smanjenjem pakovanja pala i cena proizvoda, ne bi bilo problema, međutim, cena je ostala ista ili je pak s novim talasima poskupljenja i taj proizvod poskupeo!
Svakodnevne primedbe
Čitateljka Kurira K. A. kaže za Kurir da je najveće smanjenje gramaže primetila kod slatkiša, ali i omekšivača.
- Čokoladni keksići su bili u pakovanju od 250 grama, sada to pakovanje bude 200 grama, a unutra je i te kako primetno da ima manje proizvoda. Ono što me je zaprepastilo jeste da u flaši omekšivača jedne poznate marke gotovo da fali 200 mililitara, a na pakovanju stoji isti broj pranja kao onda kada je flaša bila puna - priča nam K. A.
Marko Dragić iz pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže za Kurir da udruženje gotovo svakodnevno dobija primedbe potrošača koji se žale na smanjenje gramaže, to jest zapremine pojedine robe.
- U najvećem broju slučajeva to budu slatkiši. Njihova težina je smanjena od 30 do 40 odsto, što uopšte nije malo. Tu su odmah i grickalice, kese su poluprazne, odnosno napumpane vazduhom. Zatim pavlaka od 200 mililitara, špagete od 500 grama i "kilogram hleba", koje su preko noći zamenili 20 grama lakša pavlaka, manje pakovanje špageta i pola kilograma lakši hleb, manje listića u rolnama toalet-papira.
Šrinkflaciji (smanjivanje količine, prim. aut.) proizvoda za vreme inflacije, to jest pakovanju manje gramaže ili zapremine proizvoda bez menjanja cene, nije moguće stati na put. Direktivom EU koja je doneta pre desetak godina proizvođačima je data sloboda da ne moraju striktno da se pridržavaju određenog pakovanja i da je promena gramaže ili zapremine proizvoda legitimna.
To nije dovođenje u zabludu potrošača. Sve ono što je transparentno naznačeno smatra se da je ispravno i u skladu sa zakonom i da je potrošač prilikom kupovine imao mogućnost da se upozna sa samom količinom proizvoda - kaže Dragić.
Najvažniji je profit
Međutim, on objašnjava da ovaj trend ide u korist proizvođačima, a onda i trgovcima, a naravno na štetu je potrošača.
- Proizvođači imaju slobodu da određuju gramažu ili zapreminu sami po svojoj proceni, a ne onoliko koliko je to bilo propisano pravilnicima. Jedino što je problem jeste cena, jer ukoliko potrošač ne gleda kolika je zapremina proizvoda, neće videti da za isti novac dobija manje proizvoda.
Prema njegovim rečima, na taj način proizvođači nastoje da nadoknade gubitke koje su imali u vreme pandemije, ali da oni, kao i trgovci, na taj način rizikuju da izgube svoju poziciju na tržištu.
- To rade i sada za vreme inflacije kako bi nadomestili svoj profit. Potrošači su, dakle, prepušteni sami sebi i treba da, osim na cenu, obrate pažnju i na marku, i na zapreminu i gramažu proizvoda.
Savetujem kupcima da, ukoliko žele da uštede, gledaju cene i gde će i šta da kupe, prate akcije, popuste, sniženja i da ne prave zalihe.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video: