Mlada glumica Ana Lečić osvojila je srca publike ulogom buntovnice Olge u seriji "Dug moru", kada je još pre tri godine dobila priliku da deli kadar s Draganom Mićanovićem, Nadom Šargin i Bojanom Maljević. Gledali smo je nedavno kao pojačanje treće sezone "Državnog službenika", a sada će prvi put stati na pozorišne daske u predstavi "Bajbok" njene koleginice Tanje Kecman.
Premijerno izvođenje zakazano je za petak u UK "Parobrod", a u novembru gostuju u 9. i 10. u Lazarevcu i Ivanjici. Za Kurir naslednica Branislava Lečića otkriva što su izabrale da rade tekst velikog poljskog autora i u priči mušku podelu zamenili ženskom.
Šta se krije iza naslova "Bajbok"? Imate li tremu pred premijeru?
- U originalu taj tekst se zove "Emigranti" i pisao ga je Slavomir Mrožek. Mi smo prilagodili naslov našoj adaptaciji i stavili "Bajbok" jer je to pravi naziv za ono što se dešava oko naših likova i u njima. Osećaj zarobljenosti, nemoći, pritisnutosti predstavljeni na jedan tragikomičan način. Moram da priznam da imam veliku tremu. Pozorište je za mene jedna posebna vrsta izazova i odgovornosti. Divim mu se, poštujem ga, plaši me i inspiriše. Shvatam ga jako ozbiljno, a isto tako se glupiram u njemu. Sve emocije tu stanu.
Što je izbor pao baš na komediju? Nekada su ovaj komad u Ateljeu 212 igrali Danilo Bata Stojković i Đuza Stojiljković, kao i druge muške podele, a sada su na sceni dve glumice. Da li to nešto menja?
- Tanja Kecman, moja koleginica u predstavi, izabrala je tekst i pozvala me da igramo. Mislim da je napravila baš taj izbor jer je u pitanju slojevit komad čiji tekst jako lepo radi za glumca. Kad to kažem, mislim da je dobro napisan i da, ako se dobro čita - u njega stanu i humor i istina i tragedija. To što su dva ženska lika ne menja puno, suština komada je ostala ista.
Zašto je važno sad, u ovom trenutku, progovoriti sa scene o temama kojima se bavi poljski autor Slavomir Mrožek u svom komadu "Emigranti"?
- Naša adaptacija je promenila okolnosti u savremenije. Umesto političkih emigranata igramo naše ljude koji žive u Švedskoj u doba korone. Korona je izbor situacije s kojom publika može lakše da se poistoveti i koja dodatno pojačava osećaj zarobljenosti. Važna je jer raksrinkava i ruši neka trula uverenja koja smo pokupili, dotiče se pohlepe za novcem i zašto ona zarobljava čoveka, kao i jednu čovekovu duboku zapostavljenu potrebu da se vrati prirodi i normalnim okolnostima i tokovima umesto veštačkim i uslovljenim. Takođe, mislim da je jako važno danas malo rasteretiti ljude. A nadam se da to možemo da im pružimo. Naravno, želimo da se malo i zapitaju, ali ne previše da ih ne boli glava, jer danas ima mnogo toga od čega vas boli glava.
Kakva je Tanja Kecman kao reditelj, a kakva kao partner na sceni?
- Tanja Kecman je jedna jako sposobna žena. Veoma poštujem kod nje to što ume da odabere i adaptira tekst sama, pored toga da igra i režira, isto tako da ponudi i proda. To su sve procesi koji iziskuju mnogo više nego samo glumačke veštine. Puno učim od nje. Ona mi je pre svega prijatelj, pa onda divan partner. Uvek bih radila s njom!
Kako je počelo vaše prijateljstvo i druženje?
- Počelo je na snimanju filma "Dara iz Jasenovca", gde smo se i upoznale. Tanja, Jelena Grujičić i ja smo se tamo baš držale zajedno i još uvek je tako.
Radite već nekoliko meseci seriju "Dug moru". Da li ćete nešto novo raditi na televiziji? Znate li kada na male ekrane stiže treća sezona?
- Snimanje još nije skroz gotovo. Verovatno nastavljamo posle zime. To je i dalje neizvesno. Zbog tog snimanja nisam mogla da učestvujem u nekim drugim projektima. Radujem se novim izazovima u poslu, a trenutno mi prija pauza i fokusirana sam na predstavu.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
Bonus video: