Teret nakon decenijskog propadanja i razaranja u Vojvodini i opšta pustoš koju je iza sebe ostavila vladavina Demokratske stranke kada se 2012. povukla iz Novog Sada, a 2016. iz Vojvodine, u potpunosti je pao na SNS, koja je takvo stanje nasledila.
Prihvatio vađenje vrućeg krompira
Vađenja vrućeg kropmira te 2012. godine prihvatio se i Miloš Vučević kada je prvi put izabran za gradonačelnika vojvođanske prestonice. Klinička slika grada u tom momentu nije bila nimalo laka: Novi Sad je, što se finansijske strane tiče, praktično bio na izdisaju. Sunovrat novosadske privrede bio je ogromnih razmera, sam grad osiromašen do krajnjih granica, a mnogi ljudi ostali bez posla. Te 2012, kada je došlo do smene vlasti u Novom Sadu, zbog katastrofalnog upravljanja grada od strane DS, pred stečajem se našla, maltene, cela vojvođanska prestonica! Bile su potrebne godine da se ovako sumorna statistika promeni i da Vojvodina postane dobro mesto za život. U tom periodu, u poslednjih devet godina, nezaposlenost u Srbiji pala je sa tadašnjih 26 na sadašnjih 11 odsto.
Vučević:Budžet uvećan za gotovo dve milijarde
Danas, nakon deset godina i vođenja Novog sada u tri manadata, Vučević ne krije da je ponosan na ostvarene rezultate, a svom nasledniku Milanu Đuriću ostavlja ne samo sređene i stabilne finansije, već i punu gradsku kasu.
-Veoma sam ponosan i iznad svega zahvalan Novosađanima, građanima Novog Sada što sam imao priliku da vodim grad punih 10 godina, i nešto više, i verujem da sam trudom i zalaganjem pokazao koliko volim Novi Sad i koliko mi je stalo do Novog Sada. Danas na računu grada Novog Sada, kada podnosim ostavku ima 7.540.918.705 dinara. To je gotovo dve milijarde više nego kada sam bio biran, i mislim da to najbolje pokazuje kako smo se odnosili prema budžetu grada. Ponosan sam i na uvećanje budžeta, povećanje broja zaposlenih, broja privrednih subjekata. Na sva izdvajanja; omladinske politike, kulture koja je eksplodirala, u pozitivnom smislu te reči u Novom Sadu – naveo je dojučerašnji gradonačelnik, a aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević.
Koji je bilans desetogodišnjeg rada i vođenja grada od strane Miloša Vučevića i njegovog tima, teško da bi mogao da se izvede u nekoliko rečenica.
Novi infrastrukturni projekti, dolazak stranih investitora, smanjenje nezaposlenosti, podsticanje preduzetništva, zaštita životne sredine, profilisanje grada kao centra za IT i sofisticirane tehnologije, briga o najmlađima, pronatalitetna politika i briga o potomstvu, razvoj turizma, dve prestižne titule kojima je Novi Sad ovenčan, samo su neke stvari koje su u Novom Sadu obeležile desetak poslednjih godina. Sasvim je sigurno da su sumorna prestonica sa propalom privredom i rekordnim brojem nezaposlenih koju je zatekao, i ovaj uređeni grad i poželjna investiciona destinacija koji Vučević ostavlja danas posle tri mandata, po malo čemu slični.
Rast, razvoj grada i ekonomski progress, ukupno 29 investicija
U proteklih desetak godina se u Novi Sad slilo čak 29 krupnih investicija, što je rezultiralo otvaranjem novih 11.500 radnih mesta. U protekle dve godine strani investitori su potpisali sporazume o ulaganju i uložili čak 262,9 miliona evra: Nidek, Kontinental i Beri Kalebo. O veličini i efektima samih investicija svedoči činjenica da će ova poslednja, Kontinentalova, prema procenama sama da uveća BDP Srbije za više od 2 odsto. U Novom Sadu posluju I druge kompanije svetskog kalibra- Šnajder elektrik, Aptiv, Lir… Rezultat toga, između ostalog, bio je i povećanje boja zaposlenih, a koje su razmere najbolje pokazuju brojke: u Novom Sadu je od 2012. do 2019. godine nezaposlenost pala za 54 odsto, tj. sa 29,8 na 13,9 hiljada nezaposlenih.
Silicijumska dolina
Novi Sad se, tokom prethodnih deset godina, pored ekonomskih uspeha, smanjenja nezaposlenosti, dolaska brojnih investicija, izgradnje fabrika, infrastrukturnih projekata i otvaranja novih radnih mesta, posebno istakao u razvoju privredne grane karakteristične za visoko kvalifikovanu radnu snagu – IT industrije.
Novi Sad se sve češće naziva domaćom “Silicijumskom dolinom”. U poslednjih 10 godina isprofilisao se kao regionalni IT centar, kao grad budućnosti, grad najnaprednijih, najsofisticiranijih, najmodernijih tehnologija, centar gejming i IT industrije.
Novi Sad – zeleni grad
U poslednjoj deceniji u zaštitu životne sredine u Novom Sadu uloženo je fascinantnih 2,5 milijarde dinara. Ovim gradom voze se eko autobusi i bicikli, grade se biciklističke staze, ozelenjavaju parkovi, a otpad se kompostrira.
Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji u javnom prevozu ima više ekološko prihvatljivih vozila koja idu na struju, pri čemu je već sada polovina voznog parka koji ide na gas. Kako bi Novosađani udisali što kvalitetniji vazduh, cilj je da se i gradski vozni park osavremeni ekološki modernijim vozilima. Novi Sad ima skoro 100 kilometra biciklističkih staza, i čak 40.000 biciklista.
Investicije u zdravstvu
Zdravstveni sistem u Vojvodini znatno je osnažen proteklih godina, jer su neki od objekata – bolnice i domovi zdravlja važni za građane Pokrajine, tek posle pola veka rekonstruisani.
Tako je Klinički centra Vojvodina rekonstruisan posle više od jednog veka od izgradnje. Rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju, Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju i Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola, Klinike za interne bolesti Kliničkog centra Vojvodine završena je. Istovremeno, krajem 2020. godine otpočeli su radovi na lamelama B i C Ugrentno-dijagnostičkog centra KCV.
Među najvažnijim projektima u oblasti zdravstva Vojvodine, svakako je izgradnja bolnicee-kovid centra u Novom Sadu na Mišeluku.
Besplatni vrtići i udžbenici za prvake
Novi Sad već dve godine obezbeđuje sredstva za potpuno besplatan boravak za više od 17.000 dece u vrtićima, a subvencioniše privatne vrtiće za više od 3.000 mališana. Otišlo se i korak dalje- u potpunosti su ukinute liste čekanja, pa oko 600 porodica dobija mogućnost da decu iz privatnih vrtića prebaci u državne. Briga za decu i mlade ono je što, između ostalog, kandiduje Novi Sad za jedan od gradova koji su najpoželjniji za život i stvaranje porodice.
Primera radi, u Novom Sadu je od 2012. do novembra 2021. izgrađeno 34.573 kvadrata vrtića i školskog prostora. To je prostor veličine šest Radničkih univerziteta. Takođe, uključen u borbu za natalitet, Novi Sad finansira četvrti pokušaj vantelesne oplodnje, tako što se do 320.000 dinara izdvaja po korisnici.
Novi Sad je na inicijativu gradonačelnika Miloša Vučevića i ove godine po četvrti put obezbedio besplatne udžbenike za sve đake prvake.
Urbanistički san – Gradnja četvrtog mosta
Novosađani dobijaju arhitektonski biser na Dunavu i moderni simbol Novog Sada na koji se čekalo 60 godina. Presudnu reč za gradnju dala je struka oceenoom da tri mosta Novom Sadu nisu dovoljna, te da će mu četvrti doneti rasterećenje i povezati Srem sa Bačkom!
Ovaj savremeni most sa tri pilona, biće izgrađen u produžetku Bulevara Evrope, a procena je da će taj projekat biti završen do 2024. godine.
Prestižna titula Evropske prestonica mladih
Novi Sad ponosno je nosio titulu Evropske prestonice mladih tokom 2019. (OPENS) koju je pre nekoliko dana predao sledećem gradu. Možda najvažniji faktor za dobijanje titule Omladinske prestonice Evrope jeste činjenica da je Novi Sad svojevrstan pionir omladinske politike. Predstavlja prvi grad u Vojvodini koji je kreirao lokalni akcioni plan politike za mlade, uslađen sa ciljevima održivog razvoja.
Važna titula Evropske prestonice kulture
Novi Sad je prvi grad van EU koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu. Jedinstvena i prestižna titula, smatra se jednim od najvećih evropskih priznanja, svedoči o velikom uspehu Novog Sada. Realizacijom ovog važnog projekta Novi Sad je dodatno potvrdio svoju međunarodnu reputaciju svrstavajući se rame uz rame sa evropskim metropolama kulture. Takođe, Novi Sad je prvi put u istoriji dobio Koncertnu dvoranu, Dom muzičke i baletske škole. Usvojena je petogodišnja strategija razvoja kultiure u koju je uključeno 33 ustanove kulture, a za dosadašni rad Fondacije, stigla su i priznanja.
Grad Novi Sad