KUPILI SU KUĆU IZ SNOVA, A ONDA JE KRENUO HOROR S PROGONITELJEM: Istinita priča o porodici koja GODINAMA nije mogla da pronađe MIR

Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Poznati scenarista i producent i ljubitelj zastrašujućih pripovesti, Rajan Marfi, ("American Horror Story", "American Horror Stories", "Scream Queens", "American Crime Story"), tvorac miniserije "Dahmer-Monster: The Jeffrey Dahmer Story", jednog od trenutno najgledanijih sadržaja na Netflixu, donosi novu krimi miniseriju "The Watcher" (Posmatrač), nastalu po istinitoj priči. Napeta priča prati bračni par koji, kupivši kuću iz snova na broju 657 u ulici Bulevar u Vestfildu u Nju Džersiju, postaje meta nepoznate osobe koja opsesivno nadzire njihovu kuću.

Fiktivni bračni par Brenok, koji čine australijska glumica Naomi Vots i američki glumac Bobi Kanavale temeljen je na stvarnoj priči o porodici Brodus, koja je od 2014. godine bila izložena psihičkom zlostavljanju nizom uznemirujućih pisama, piše The People.

foto: Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

"Vidim da ste već kuću na broju 657 ispunili izvođačima radova da biste uništili ono što ova kuća treba da bude", "...pogrešan potez. Ne želite da unesrećite kuću na broju 657", neke su od jezivih poruka koje su primili novi vlasnici kuće, Marija i Derek, pošto su se u novi dom uselili sa svoje troje dece, piše The Cut.

"Ko sam ja? Pored broja 657 svakodnevno prolaze stotine i stotine auta. Možda sam u jednom od njih. Pogledajte sve prozore koji se vide s broja 657. Možda sam ja iza jednog od njih... Dobro došli, prijatelji, dobro došli. Neka zabava počne", pisalo je u jednom od pisama, čiji autor nikada nije pronađen.

Nepoznati autor uznemirujućih pisama novim vlasnicima je izložio celu istoriju uhođenja fokusiranu na broj 657.

KUPILI SU KUĆU IZ SNOVA, A ONDA JE KRENUO HOROR S PROGONITELJEM: Istinita priča o porodici koja GODINAMA nije mogla da pronađe MIR Izvor: Youtube

"Kuća na broju 657 fokus je moje porodice već decenijama, a kako se bliži njen 110. rođendan, ja sam postavljen na mesto posmatrača. Moj deda ju je posmatrao tokom dvadesetih godina prošloga veka, moj otac tokom šezdesetih. Sada je red na mene. Poznajete li istoriju ove kuće? Znate li čega sve ima između njenih zidova? Zašto ste ovde? Saznaću", stoji u uvodnom pismu.

Pošto je kontaktirao policiju Vestfilda, Derek se pridružio supruzi i deci, koji su se nalazili u svom starom domu, te sa suprugom sastavio poruku koju su poslali Džonu i Andrei Vuds, paru koji im je prodao kuću, u nadi da će oni znati ko i zašto šalje ta pisma.

Sledećeg jutra stigao je odgovor. Nekoliko dana pre iseljenja i porodica Vuds primila je "Posmatračevo" pismo. Poruka je bila čudna, rekla je Andrea, ali za 23 godine koje su proveli u spornoj kući, to je bila jedina poruka koju su primili, te o njoj nisu previše razmišljali.

Dan posle Andrea i Džon su s Marijom otišli u policijsku stanicu, gde je Mariji rečeno da o pismima ne razgovara ni sa kim jer su sve njene nove komšije osumnjičenici, piše The Cut.

Narednih nedelja porodica Brodus bila je na oprezu. Derek je otkazao poslovno putovanje, a Marija je neprestano pratila kuda se deca kreću.

Dve nedelje nakon prijema prvog pisma, Marija je navratila do nove kuće, gde ju je dočekalo novo pismo. Ponovo su pozvali policiju. Ovoga puta obratio im se direktno, oslovivši ih prezimenom (iako ga je pogrešno napisao). Hvalio se da je tokom prethodnih nedelja saznao mnogo o njima, pogotovo o deci. Znao je čak i njihove nadimke, kojima im se Marija obraćala. "Puno izgovaraš njihova imena", pisalo je u pismu. "Je li ona porodična umetnica?" posebno je upitao za ćerku, koju je video kako se koristi slikarskim stalkom.

Sadržaj pisama sve je više zabrinjavao nove vlasnike kuće jer je sugerisao da bi deca trebala da se boje, te da "Posmatrač" provodi cele dane motreći ih.

"Ta kuća je moj posao, moj život, moja opsesija. A sada ste to i vi. Evo vam rezultata vaše pohlepe. Pohlepa je ovde dovela prošle tri porodice, a sada je meni dovela i vas."

Derek i Marija prestali su da u novi dom dovode decu, a više nisu bili sigurni ni da će se u njega useliti.

Nekoliko dana nakon što su primili prvo pismo, porodica Brodus odazvala se na roštilj dobrodošlice. U razgovoru sa komšijom saznali su za porodicu Langford, staricu u devedesetim koja je živela s nekoliko dece u šezdesetim. Jedan od njih, Majkl, bio je nezaposlen i nosio je bradu poput Ernesta Hemingveja. Bili su čudna porodica, rečeno je porodici Brodus.

Derek je mislio da je slučaj rešen. Sve se poklapalo.

Kada je obavestio policiju, detektiv Lugo mu je rekao da su s tim čovekom već obavili obaveštajni razgovor. Iako su na njega sumnjali, nije bilo čvrstog dokaza koji bi potvrdio sumnju. S obzirom na to da obraćanje policiji nije donelo očekivane rezultate, porodica je započela sopstvenu istragu. Derek je postao posebno opsednut slučajem. Unajmili su i privatnog detektiva, ali nisu našli ništa značajno. Stupili su u kontakt i s dvama FBI-jevim istražiteljima.

Jedan od njih, Lenehan, preporučio je da se istraže bivši zaposleni kuće, te njihovi potomci, no fokus je i dalje bio primarno na porodici Langford, koja je insistirala na tome da je Majkl nevin.

Prema indicijama su razmotreni i razni drugi potencijalni osumnjičeni, ali istraga nije davala rezultate. "Bilo je to kao tražiti iglu u plastu sena", rekao je Skot Kraus koji je učestvovao u istrazi.

Kako decu nisu želeli da izlažu opasnosti, uselili su se u kuću Marijinih roditelja, a odlaganje useljenja u novu kuću komšijama su objašnjavali pravnim razlozima. S vremenom su postajali sve depresivniji, a Marija je krenula na psihoterapiju koja je otkrila da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja.

Izmučeni uznemiravanjem, odlučili su da prodaju kuću, ali tračevi koji su kružili Nju Džersijem i činjenica da porodica postojanje pisama nije skrivala od potencijalnih kupaca to su im otežavali.

Kada je priča postala javna, mnogi su tvrdili da se oni ne bi dali zastrašiti, no kada bi potencijalni kupci dobili uvid u sadržaj pisama, redovno bi odustajali od kupovine.

Njihovom advokatu za nekretnine tada sinula ideja: prodaja kuće investitorima koji će kuću srušiti i na tom mestu izgraditi dve nove kuće. No kada je predlog obznanjen, komšiluk se digao na noge i usprotivio promenama.

Prema informacijama iz članka koji je The Cut ažurirao u septembru ove godine, kuća na broju 657 dobila je novog podstanara (stanarina nije pokrivala celu hipoteku), a Marija i Derek nadali su se da će nakon nekoliko godina iznajmljivanja uspeti da prodaju kuću. Možda je trebalo davno da je prodaju po nižoj ceni, makar bili na gubitku, ponekad su se pitali. Nadolazeća serija o torturi kojoj su bili povrgnuti temelji se na članku Rivsa Vajdmena iz New York Magazinea iz novembra 2018. godine.

Gde je sada porodica Brodus?

Prema The Cut-u, porodica Broaddus je kasnije kupila drugu kuću u Vestfildu, koristeći LLC preduzeće da zadrži lokaciju privatnom. U 2019. godini, porodica Brodus je konačno uspela da se oslobodi Bulevara 657 kada su prodali kuću za približno 959.000 dolara, navodi Zillov.

Par se od tada držao dalje od javnosti, iako je Derek aktivan na Tviteru i ponovo objavljuje ažuriranja slučaja Bulevar 657.

(Kurir.rs)

Bonus video:

This browser does not support the video element.

00:56
CRNA SVADBA IMALA 19 VERZIJA SCENARIJA Nova serija predstavljena u Kinoteci, a na male ekrane se vraća jedan veliki glumac Izvor: Kurir