Roman "Lolita", Vladimira Nabokova, poznat je svuda u svetu kao jedan od najkontroverznijih romana koji prati život dvaneaestogodišnje devojčice Dolores Haze koju je zlostavljao četrdesetogodišnji Humbert. Ovaj roman postao je pravi klasik, a gotovo da nema osobe koja nije čula za njega ili ga nije pročitala.
Ipak, malo ko zna da je taj roman nastao kada se dogodilo jedno vrlo slično krivično delo u Americi, gde je ovaj ruski pisac živeo i radio. Naime, 1948. godine, tada dvanaestogodišnju devojčicu Sali Horner kidnapovao je muškarac koji se predstavljao kao prijatelj njenog oca, a njenu tragični priču vam prenosimo u celosti.
U junu 1948. Sali je poljubila majku za rastanak pre nego što je ušla u autobus u Kamdenu, Nju Džersi, koji je išao za Atlantik Siti. Ela, njena majka, kasnije je rekla kako je to putovanje imalo svrhu da njena ćerku dobije "mali odmor". Nije ni shvatala da svoju ćerku šalje na put od napravljen za noćnu moru.
Predala je Sali čoveku koga je poznavala i kome je verovala, po imenu gospodin Vorner, ocu Salinog školskog druga koji ju je pozvao da se pridruži njihovom porodičnom odmoru na obali Džersi. Zašto bi Ela imala razloga za brigu?
Ne zaboravimo da je ovo bilo drugačije doba, a Vorner je bio posebno šarmantan kada je pozvao Elu da objasni da on i njegova žena imaju „dosta mesta“ za Seli u svojoj kući na plaži. Ali letnji odmor nije bio ono što je gospodin Vorner imao na umu. Ela od tada nije videla svoju ćerku skoro dve godine.
Vidite, nije bilo gospodina Varnera. Međutim, postojao je čovek po imenu Frank La Sale. Osuđeni silovatelj, Frank je bacio oko na Sali. 11-godišnja Florens Seli Horner živela je u Kamdenu sa starijom sestrom i majkom udovicom Elom. Ela je izdržavala svoje ćerke radeći dugo kao krojačica.
Frenk je zapravo gledao Sali neko vreme pre nego što je počeo "letnji raspust". U stvari, u martu 1948. je ta učenica petog razreda u želji da pripadne popularnim devojkama u svom razredu, prihvatila izazov da ukrade nešto - bilo šta - od lokalnog Vulvorta.
Dakle, Seli je ukrala svesku od pet centi i stavila je u svoju školsku torbu. Trenutak kasnije, zgrabio ju je stariji muškarac grubog izgleda. Rekao joj je:
- Ja sam agent FBI, a ti si uhapšena.
Nepotrebno je reći da je mlada Sali bila izbezumljena. Bila je naučena da se pokorava autoritetu i da sluša starije.
Tragični kraj izgubljene i pronađene žrtve otmice bio je poslednje poglavlje u Selinom kratkom životu. Ali za ambicioznog autora Vladimira Nabokova, to je bila samo inspiracija koju je tražio.
Kada je Sali prvi put oteta, Nabokov se čitavu deceniju mučio sa romanom koji je pokušavao da napiše. Radni naslov je bio „Kraljevstvo pored mora“ i govorilo je o čoveku koji je bio opsednut mladom devojkom.
Autor je vodio računa o adolescentskom slengu i stavovima; čitao bi tinejdžerske časopise i čak je išao u školu za devojčice, govoreći da želi da upiše svoju ćerku (on nije bio otac). Vodio je beskonačne beleške.
Do 1948. Nabokov je objavio dva romana na engleskom i imao je tendenciju da škraba beleške na indeksnim karticama dok je pisao. Njegova supruga Vera bi zatim otkucala te škrabotine u obliku rukopisa pre nego što bi on nastavio i spalio beleške. Ali zaplet „Kraljevstva kraj mora“ ga je zabezeknuo.
Nešto u vezi sa njegovim romanom nije bilo u redu - nije bilo potpuno. Više puta, kada je izgubio nadu da će dovršiti svoju priču, pokušao je da spali rukopis. Vera je spasla otkucane stranice iz plamena, znajući da je nedovršeno delo nešto posebno.
Onda, jednog dana, nakon što je objavljeno da je Sali Horner tragično umrla u saobraćajnoj nesreći, Nabokovu je pala ideja na pamet. Na jednu od svojih beleški upisao je nešto o „robu u inostranstvu“ „moralnog prestupnika srednjih godina“ kojeg je sudija koji je izrekao kaznu „prozvao ’moralnim gubavcem’“.
Upravo ta beleška je jedna od retkih koje je sačuvao. Ta jedna beleška ga je pokrenula na kreativni nalet energije koji je autora odneo do poslednjih stranica knjige koju će 1953. godine odlučiti da nazove „Lolita“. Njegova knjiga je paralelna sa Selinom pričom i u suštini „mu je pomogla da transformiše delimični rukopis sa prajmerom za neuspeh” u bestseler od 50 miliona primeraka.
(Kurir.rs/Stil)
Bonus video: