U septembru 2021. bogatstvo izvršnog direktora kompanije "Meta" bilo je 142, a danas iznosi "svega" 38,1 milijardu dolara, prenosi Blumberg
Bogatstvo Marka Zakerberga (38), osnivača Fejsbuka i izvršnog direktora kompanije "Meta", od početka godine je smanjeno za čak 100 milijardi dolara, navodi se u najnovijem izveštaju agencije Blumberg.
Zakerbergovo bogatstvo je na vrhuncu, u septembru 2021. godine, iznosilo rekordne 142 milijarde dolara, dok se sada procenjuje na "samo" 38,1 milijardu dolara.
Zapanjujući pad
On je trenutno 28. na listi najbogatijih ljudi na svetu, a pre manje od dve godine bio je treći, iza Džefa Bezosa i Bila Gejtsa.
- Bogatstvo izvršnog direktora kompanije "Meta" pretrpelo je zapanjujući pad. Ujedno Zakerberg je imao najveći pojedinačni gubitak na listi najbogatijih ljudi u svetu - navodi se u izveštaju Blumberga.
Bogatstvo Marka Zakerberga u stalnoj je silaznoj putanji od kada je promenio ime Fejsbuku u "Meta", pokušavajući da napravi nov imaginarni svet. "Meta" beleži veliki pad vrednosti već drugi uzastopan kvartal. Zakerberg poseduje više od 350 miliona deonica ove kompanije. Za ulazak u Metavers neophodne su posebne naočare. Svet korisniku navodno pruža neopisivo imaginarno iskustvo.
Međutim, iako zvuči i izgleda lepo, ovaj projekat nije uspeo da privuče reklame velikih svetskih kompanija. Od početka godine vrednost akcija kompanije "Meta" pala je za više od 61 odsto. U petak na berzi njihova vrednost je bila 97,94 dolara. Nasuprot tome, najveću vrednost imale su u septembru 2021. godine - čak 382 dolara po akciji.
Udar u IT industriji
Blumberg u izveštaju navodi da je usled naglog pada vrednosti akcija na berzi 20 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo čak 500 milijardi dolara. Većina od njih su bogatstvo ostvarili u IT industriji, koja je najviše na udaru. Tehnološke kompanije su pre tri godine, na početku pandemije koronavirusa, imale veliki rast vrednosti.
Međutim, usled porasta inflacije i rasta kamata došlo je do velikog pada u digitalnom advertajzingu, što je dovelo do pada vrednosti akcija i talasa otpuštanja. Inflaciju i rast kamata izazvao je rast cena energenata, koji je pak posledica sukoba u Ukrajini i poremećaja na svetskom tržištu.
Kurir.rs