Nekoliko dana nakon što je započeo svoj treći istorijski mandat kineski predsednik Si Điping je znatno "pojačao ratne redove" i postavio izuzetno radikalne generale Hea Vejdonga i Džang Lukija na ključne vojne položaje.
Ovakav potez naveo je mnoge da se zapitaju - planira li kineski lider da izvrši invaziju na Tajvan?
Vejdong, bivši komandant Istočnog sektora kineske vojske, imenovan je za jednog od dva potpredsednika Centralne vojne komisije – funkciju ispod Sija u vojnom rukovodstvu – što pokazuje upravo posvećenost vojnim operacijama.
Do sada je obavljao funkciju komadanata kineske vojske za istočni sektor 2019. godine i nadgledao integraciju operacija preko Tajvanskog moreuza.
Ranije ove godine, rezultati tih napora bili su očigledni kada je, ubrzo nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila Tajvan, Kina demonstrirala punu snagu u zajedničkoj operaciji koja uključuje pomorske, vazdušne i raketne jedinice dok je simulirala blokadu ostrva.
Ovako nešto nije tipično za kinesku vojsku.
Rod Li, direktor istraživanja na Kineskom institutu za svemirske studije na Univerzitetu vazduhoplovnih snaga SAD, rekao je da bi iskustvo Vejdonga bilo neprocenjivo u bilo kojoj operaciji koja uključuje Tajvan.
„Pored okupljanja vojske, mornarice, vazduhoplovstva i raketnih snaga, on će naučiti kako da primeni nacionalni plan mobilizacije i integriše pomoćne jedinice kao što je Narodna oružana policija“, rekao je Li.
Pored iskustva u zajedničkom upravljanju, poseduje još jedan ključni atribut – iskustvo na terenu u neprijateljskim okolnostima.
Naime, Vejdong je 2017. godine predvodio vojne snage Zapadnog sektora kineske vojske tokom pograničnih sukoba sa Indijom u regionu Doklam.
Lukij ništa manje radikalan
Društvo će mu praviti njegov kolega takođe radikalni kolega general Džang Lukij, koji sada obavlja funkciju njegovog zamenika.
Inače njegov otac je otac služio zajedno sa Sijevim ocem u kineskom građanskom ratu što mnogi vide kao lojalnog saveznika kineskog lidera.
Takođe je služio u prethodnoj vojnoj komisiji i unapređen je uprkos tome što je prešao starosnu granicu za penziju od 68 godina.
Konkretno, Lukij poseduje dve bitne osobine koje Si ceni – lojalnost i ratno iskustvo, pošto je bio veteran kinesko-vijetnamskog rata 1979. godine.
Žoel Vuthnov, viši naučni saradnik u Centru za proučavanje kineskih vojnih poslova na američkom Univerzitetu nacionalne odbrane, rekao je kod Lukija važna još jedna stvar – on je bivši direktor odeljenja za opremu Komisije, koji nadgleda nabavku napredne vojne tehnologije.
„Ovo je jasan prioritet za Sija. Izveštaj o radu Kongresa Partije fokusira se na potrebu da se poveća udeo ‘inteligentne’ opreme — kategorije koja uključuje stvari poput sistema bez posade, veštačke inteligencije i hipersoničnih projektila“, rekao je Vutnov.
Da li ovo znači da Kina kreće u rat?
Ipak, analitičari ne očekuju uskoro borbu preko Tajvanskog moreuza.
Si ima previše posla sa vojnom modernizacijom da bi uopšte imao izgleda za uspeh.
„Kina je dobro svesna svojih operativnih nedostataka i zna da još nema sposobnost da pokrene oružanu invaziju na Tajvan u bliskoj budućnosti“, smatra jedan od analitičara i dodaje da da Kina verovatni i dalje radi i na opciji mirnog ponovnog ujedinjenja sa Tajvanom.
Kurir.rs/Nova