96 HILJADA HAIĆANA POBEGLO, 60 ODSTO SE BORI ZA HRANU I VODU, A BANDE DIVLJAJU OSTRVOM: Vlada traži HITNU vojnu intervenciju
Skoro 100.000 Haićana napustilo je svoje domove da bi pobeglo od bandi i kidnapovanja, dok 60 odsto građana se bori sa nedostatkom hrane, vode i drugih osnovnih dobara
Nasilje bandi, otmice i zastrašivanje proterali su oko 96.000 Haićana iz svojih domova, upozorava Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Vlada je zbog krize zatražila hitan dolazak stranih snaga.
Nasilje koje sprovode različite bande dovelo je do kidnapovanja i drugih krivičnih dela, dok se zemlja već bori sa dubokim nejednakostima, teškim nedostatkom osnovnih dobara i fragmentiranim bezbednosnim okruženjem, takođe je pisao IOM.
Kaže se da bande kontrolišu oko 60 odsto glavnog grada Port-o-Prensa, prijavljena su silovanja žena, muškaraca i dece, a kuće su takođe zapaljene dok pokušavaju da povećaju oblast kontrole, navodi se. Ujedinjene nacije.
Pored navedenog, Haitijani se bore i sa nedostatkom zaliha goriva, vode i drugih osnovnih dobara, a širom zemlje se širi i kolera. Zbog toga je sve veća zabrinutost za stanje vladinih skloništa, u kojima već mesecima žive hiljade ljudi koji su se sklonili od nasilja bandi.
Do sada je prijavljeno 40 smrtnih slučajeva od kolere, a veruje se da je više od 1.700 zaraženo, ali zdravstveni zvaničnici procenjuju da je stvarni broj mnogo veći, prenosi Gardijan.
Haićanski političar Erik Žan Batist, predsednik male političke stranke, ubijen je u petak ispred svoje kuće. Pored njega, u napadu je ubijen i njegov čuvar. Baptist je bio meta napada 2018. godine, ali je preživeo napad jer je nosio pancir.
Pored toga, zemlju je prošlog avgusta pogodio snažan zemljotres, koji je ostavio 17.000 ljudi bez krova nad glavom.
Vlada premijera Ariela Henrija zatražila je pomoć od strane sile ovog meseca nakon što je jedna od najmoćnijih bandi u zemlji sredinom septembra opkolila ključni naftni terminal, zatvorivši pumpe i privremeno zatvorivši mnoga preduzeća.
Međunarodna zajednica je poslednjih nedelja poslala naoružana vozila i drugu opremu na Haiti kao pomoć policijskim snagama, a zahtev predsednika Haitija za strane snage tek treba da bude izglasan u Savetu bezbednosti UN.
Bande su u velikoj meri ojačale svoj uticaj nakon ubistva predsednika Jovenela Moisea 2021. Premijer Henri ima velikih poteškoća da održi kontrolu nad situacijom u zemlji. Bande su prvobitno formirane u sirotinjskim četvrtima u blizini glavnog grada, koje su stanovnici ubrzo napustili. Jedna od najvećih bandi zove se G9, to je skup nekoliko bandi koje predvodi Džimi Šerizije Raženj, bivši policajac koji je u septembru započeo pomenutu blokadu naftnog terminala Vareuk. Mnogi Haićani veruju da bande zapravo sponzorišu bogati Haićani, koji na taj način povećavaju svoju ekonomsku korist.
Poslednja strana vojna misija u zemlji bila je Minustah UN, koja je trajala 13 godina i završena pre pet godina. Došlo je do žestokih kritika kada su se pojavili verodostojni dokazi da su članovi misije izazvali izbijanje kolere 2010. godine, a nekoliko članova misije je takođe optuženo za seksualno zlostavljanje maloletnih lokalnih žena.
Kurir.rs/RTV SLO