Odbrana bivšeg predsednika Slobodana Miloševića u Hagu je bila veličanstvena, efikasna, bez improvizacije i činjenica koje nisu proverene. Bio je plan da tokom suđenja u Hagu bude saslušan i nekadašnji američki predsednik Bil Klinton. Međutim, zbog nesavesnog lečenja, Milošević je umro i nije to dočekao. A da je došlo do suočenja s Klintonom, sigurno bi ga Milošević "razbio". Milošević je očekivao da će se razračunati sa svim neprijateljskim svedocima, odnosno sa onom vrhuškom zapadnih državnika koji su vodili hajku protiv Srbije, a pre svega s Klintonom. Bila bi to Miloševićeva i moralna i politička pobeda, kaže u razgovoru za Kurir advokat Dragoljub Tomašević, jedan od Miloševićevih pravnih savetnika tokom sudskog procesa u Haškom tribunalu.
Je li Milošević zaista bio uveren da može da pobedi Haški tribunal?
- Bio je ubeđen da je zastupao ispravnu stvar, da je u Hagu branio istinu Srbije i srpskog naroda... Da je Milošević poživeo, taj sudski proces protiv njega bi doživeo potpuni krah. Pa, zato je i neadekvatno lečen, odnosno - pogrešno je lečen, prema njemu se postupalo u suprotnosti sa svim međunarodnim konvencijama po kojima se ne može suditi bolesnom čoveku. Nisu hteli da ga puste na privremenu slobodu kako bi se lečio.
On je, malo pre nego što će marta 2006. godine umreti, pisao tadašnjem, a i sadašnjem šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu s molbom za pomoć, no neki pak kažu da su ga Rusi ostavili na cedilu i da nisu mnogo marili za njega...
- Ne. Rusi su sve vreme bili spremni da ga prihvate, ali naša tadašnja vlast nije dala nikakav signal, saglasnost i garancije da se može lečiti u Moskvi. Ako su ga već uhapsili na nezakonit način, mogli su bar tada da mu dozvole da se leči.
Čije vam je svedočenje u haškom procesu protiv Miloševića ostalo najupečatljivije?
- Recimo, sećam se trenutka kad se Milošević - nakon prvog dana svedočenja nekadašnjeg kosovskog predsednika Ibrahima Rugove u Hagu - javio telefonom u udruženje "Sloboda", koje mu je pomagalo u odbrani. Tada mu je advokat Moma Raičević savetovao da od Rugove traži besu - da se zakune da je istina to što je govorio, a Milošević na to kaže: "Bog je jedan. Meni je došlo da mu dam bokal vode kad sam video kako plete nogama ispod stola, jer laže..." Inače, Milošević je Rugovi spasao život 1999. godine tokom bombardovanja, snajperisti su bili spremni da ga ubiju u Prištini... Srpske snage bezbednosti su ga zaštitile, evakuisali su ga s Kosova s porodicom i smestili ovde u Beogradu, obezbedili mu hranu itd. Odavde je posle otišao za Italiju.
Advokat Toma Fila je tvrdio da je DOS za Miloševićevo hapšenje uzeo deset miliona dolara, neki su tvrdili da je reč o pet miliona...
- Bila je javno obećana nagrada. No, mala je to suma za tako veliku glavu.
U koga se Milošević najviše razočarao posle pada s vlasti i hapšenja?
- On je nama, njegovim pravnim savetnicima, rekao: "Nikoga nećemo vući za rukav, ko nije shvatio u čemu sam se našao nije mi ni potreban." Odmah je otpisao sve te nekadašnje saradnike koji nisu bili na visini zadatka, znam da je svojima iz stranke govorio: "Hajde već jednom odrastite, budite punoletni, zar ja iz Haga, pored svoje odbrane i drugih problema, treba da rešavam vaše probleme koji su bizarni, svadljivi i svedeni na to ko će koju funkciju da zauzme." Tako da je on zapravo imao najmanju podršku tamo gde je ona trebalo da bude najveća, a najviše su ga podržali "obični" ljudi, profesori, te akademici, kao što su Smilja Avramov i Čedomir Popov... Više su ga, dakle, podržavali svi drugi nego njegov SPS. On se razočarao u SPS, žestoko je kritikovao ponašanje određenih članova, posebno onih kod kojih je bila dominantna borba za funkcije. A vidimo da se mnogi ne libe da i dan-danas koriste njegova dostignuća.
Vi ste i advokat Miloševićeve ćerke Marije. Ona je tokom hapšenja Miloševića pucala, vodio se sudski postupak zbog neovlašćenog držanja oružja, izazivanja opšte opasnosti i ugrožavanja sigurnosti više ljudi, među kojima je bio i Čedomir Jovanović, ali je prošle godine nastupila zastarelost, pa je ukinuta poternica i ona je sada slobodna...
- Na to gledam ovako: Marija Milošević je, u pravnom smislu, postupala u nužnoj odbrani, jer su kidnapovanje Miloševića i ponašanje državnih organa i drugih lica bili protivpravna radnja. Tako da to što je ona pucala uvis nije sporno, nikog nije ugrozila... U krajnjem slučaju, s punim pravom je mogla i da liši života nekoga ko je protivpravno lišio slobode njenog oca. Inače, ceo taj sudski proces joj je jako teško pao.
Da li ona i dalje ne namerava da dođe u Srbiju?
- Marija živi na Cetinju, vodi miran, povučen život, ne bavi se politikom i teško joj padaju sve neistine koje se pojavljuju o njenim roditeljima. Zbog odnosa države Srbije prema porodici Milošević, sebe ne vidi ovde i nikada nije pokazala želju da poseti Srbiju. Ona, bez pomoći države i SPS, vodi računa o kući u Požarevcu, koja je praktično jedan memorijalni centar, brine o grobovima roditelja, da njihove biste uvek budu čiste, a dvorište sređeno...
Da li je tačno da je imala nameru da Miloševićev grob prebaci u Crnu Goru?
- Ne, to nije tačno.
Da li je uzela crnogorsko državljanstvo? Ima li sada dokumenta izdata u Crnoj Gori? Ona je, koliko je poznato, pre deset godina, kad su joj istekla srpska lična dokumenta, podnela zahtev za ispisivanje iz državljanstva Srbije, ali je to išlo sporo, pa je sve vreme bila bez ličnih dokumenata...
- Marija je doživela golgotu sve dok nije dobila dokument s obaveštenjem da je crnogorska državljanka.
A čime se bavi njen brat Marko Milošević?
- Marko je u Rusiji, ima svoju porodicu, kojoj je posvećen. Ne eksponira se, ne bavi se politikom...
Za bračni par Slobodan Milošević - Mira Marković se vezuju mnogi zločini, likvidacije neistomišljenika i političkih protivnika...
- Ja u to ne verujem, to je sve fingirano i podmetnuto kako bi se Milošević ocrnio kao čovek koji je dželat, te da bi se naša država predstavila kao zločinačka tvorevina.
Ali, čekajte, postoje sudske presude koje dokazuju Miloševićevo učešće u likvidacijama.
- Kažem vam da ne verujem da je on tako postupao. Miloševiću su sudili u odsustvu i nije mogao da se brani od lažnih optužbi.
Kurir.rs