MLADENOV ZAKON DONETI ŠTO PRE! Da nam se ne ponove sudbine Mladena i Kike: ZLOSTAVLJANJE NA INTERNETU DA POSTANE KRIVIČNO DELO
Samoubistvo Mladena Dulića (22) iz Laktaša jer je ismejan na društvenim mrežama potresla je region, a ova tragedija otvorila je pitanje o digitalnom nasilju, koje još uvek nije prepoznato kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti
Samoubistvo Mladena Dulića (22) iz Laktaša u Republici Srpskoj potreslo je ceo region, a njegova tragična sudbina otvorila je pitanje o digitalnom nasilju, koje još uvek nije prepoznato kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ali i potrebu za hitno donošenje Mladenovog zakona.
Stručnjaci za Kurir kažu da je krajnje vreme da se sajber prostor uredi zakonom i da vređanje, ruganje, ismevanje i zlostavljanje na društvenim mrežama, aplikacijama i drugim digitalnim platformama, postane krivično delo!
Mladen Dulić je, podsetimo, izvršio samoubistvo nakon što je snimak njegovog razgovora za posao, na kom se vidi i čuje kako ga dvojica radnika pumpe ismevaju, okačen na društvene mreže. Hiljade ljudi delili su ovaj snimak uz podrugljive i uvredljive komenatrare na račun mladića. Sumnja se da Mladen nije mogao da izdrži tolike podsmehe i pritisak, a njegove poslednje reči navodno su bile "Ne mogu ja ovo izdržati".
Sagovornici Kurira saglasni su da bi trebalo da se promeni Krivični zakonik i da se oformi krivično delo koje će na adekvatan način kazniti počinioce i aktere sajber nasilja, koje je sve više prisutno.
Advokat Ivan Gvozdenac objašnjava da zlostavljanje na društvenim mrežama i drugim digitalnim platformama, poznato kao sajber nasilje, u Srbiji ne postoji kao krivično delo.
- Naš Krivični zakonik nije predvideo kaznu za nekoga ko objavi spise ili neki drugi materijal koji zadire u privatni život lica i tako povredi život i telo. Suštinski, ono što je predviđeno zakonom kod nas, jeste da se ovakva dela vode kao privatna krivična tužba iz glave krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građana - kaže Gvozdenac.
Nažalost, u slučaju iz Laktaša, žrtva ismevanja na internetu ne može pokrenuti privatnu tužbu, a Gvozdenac postavlja pitanje od suštinskog značaja: "Kako neko može da ostvari svoja prava ako više nije među živima?".
Blage kazne
- Odgovor treba tražiti u nekim drugim krivičnim delima, a koja se gone po službenoj dužnosti, kao što je naprimer zlostavljanje i mučenje, ili kao u ovom slučaju iz Laktaša, navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu iz člana 119. stav 5, gde je očigledno sada pokojnik bio u odnosu podređenosti u odnosu na poslodavca - kaže advokat, koji objašnjava šta to zapravo znači i dodaje da bi trebalo da se sajber nasilje uvede kao krivično delo, jer ga u poslednje vreme mnogo ima.
- Poslodavac je nakon objavljivanja sadržaja naveo ili podstakao pokojnog da izvrši samoubistvo, s tim što je vinovnost poslodavca mogla biti nehat, da on nije želeo da dođe do posledice smrti - priča Gvozdenac:
- Suštinski naš zakon ovaj vid nasilja nije prepoznao na pravilan način i kao društveni problem, pa zbog toga organi gonjenja moraju na svakom pojedinačnom slučaju da traže rešenje u nekim drugim krivičnim delima.
I Emina Beković iz Nacionalog centra za bezbednost na internetu objašnjava da je govor mržnje u virtuelnom prostoru konstantno prisutan, a da su sankcije izuzetno blage.
- Mržnja koju ispoljavaju pojedina lica na internetu zapravo je još gora nego ona uživo. Interent daje dozu anonimnosti i nasilnik se lakše upušta u vređanje i uznemiravanja, a još uvek je teško doći do takvog počinioca, s obzirom na okolnosti, gde on često menja IP adresu i policija mu teško ulazi u trag - kaže Beković i nastavlja:
- Problem je dodatan jer ne postoji zakon baš za to krivično delo, pa se počinilac procesuira prema drugim krivičnim delima iz postojećeg Krivičnog zakonika. Takođe, treba napomenuti da i kada se osoba kazni, to je pretežno neka novčana nadoknada ili veoma blaga kazna.
Ograničiti sadržaje
Ona je navela i da bi vlasnici velikih kompanija, poput Fejsbuka, Jutjuba, Instagrama i Tiktoka, trebalo dodatno da ograniče sadržaje.
- Treba da se pronađe mehanizam koji bi funkcionisao, suzdržavao i sankcionisao određene neprikladne sadržaje koji se viralno jako brzo dele i nanose štetu žrtvi - kaže ona.
Podsetimo, nakon što se Mladen Dulić ubio, policija iz Laktaša uhapsila je dvojicu radnika sa pumpe, V. T. i D. K., zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćeno fotografisanje i snimanje, a nakon saslušanja obojica su puštena na slobodu. Takođe, povodom ovog slučaja juče se oglasilo i tužilaštvo, koje je navelo "da je Dulić pre samoubistva prijavio policiji da je sporni snimak objavljen na Tiktoku".
- Preminuli Mladen Dulić pristupio je dana 28. oktobra u Policijsku stanicu Laktaši, te je upoznao ovlašćena službena o objavljenom spornom snimku, nakon čega je istoga dana izvršio samoubistvo - navode lokalni mediji odgovor iz Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci.
(Kurir.rs - B. Travica)
SUTRA VAS UZ DNEVNE NOVINE KURIR ČEKA dodatak STARS!
Dnevne novine Kurir svakog utorka nagrađuju svoje čitaoce dodatkom Stars.
Otkrijte sve što poznati žele da sakriju. Čitajte ekskluzivne intervjue. Gledajte paparazzo fotografije.