U novoj analizi, Institut za proučavanje rata (ISW) elaborira kako bi ratovanje u Ukrajini moglo izgledati u narednih nekoliko meseci. Oni tvrde da će ruski predsednik Vladimir Putin verovatno nastaviti sa konvencionalnim vojnim operacijama i tokom 2023. godine, kako bi pokušao da zadrži okupirane teritorije, osvoji neko novo tlo i pokuša da zapadnu podršku Ukrajini dovede na ivicu propasti.
ISW smatra da nuklearne eskalacije neće biti, ali očekuje da će se ove zime smanjiti podrška Zapada.
ISW smatra da je malo verovatno da će Putin tražiti direktan vojni sukob sa NATO-om. Međutim, vrlo je verovatno da će nastaviti da nagoveštava mogućnost taktičke upotrebe nuklearnog oružja i napada na NATO, u sklopu svojih napora da slomi volju Zapada da nastavi da podržava Ukrajinu.
Problemi sa popunjavanjem novih dobrovoljačkih jedinica
U svojim predviđanjima, ISW se poziva na dve procene. Prvo, da će Putin nastaviti da ubrizgava loše pripremljene Ruse u borbe u Ukrajini u doglednoj budućnosti, umesto da pauzira operacije za ponovno uspostavljanje efikasnih vojnih snaga. Drugo, da se Putinova teorija pobede oslanja na oštru zimu, kako bi slomila volju Evrope. ISW navodi scenarije koji se oslanjaju na ove prognoze.
Napori Rusije da stvori nove snage odvijaće se u nekoliko faza. Putin je najavio da je okončana „delimična mobilizacija” rezervista, što znači da će, u principu, ruska vojska prestati da poziva rezerviste i umesto toga će se fokusirati na kratkoročnu obuku pre nego što ih pošalje da se bore u Ukrajini. ISV je ranije procenio da će većina preostalih pozvanih rezervista stići na bojno polje u narednih nekoliko nedelja.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je da će se „dobrovoljci“ i dalje regrutovati, verovatno u dobrovoljačke jedinice, što je privremeno obustavljeno tokom „delimične mobilizacije“. Rusija će verovatno imati problema sa popunjavanjem novih dobrovoljačkih jedinica nakon što su stotine hiljada Rusa pobegle iz zemlje. Pokušaj stvaranja „dobrovoljačkih“ jedinica verovatno će rezultirati ne preterano velikom borbenom moći.
Rusiji i dalje nedostaje kopnena vojska
Novi regruti bez vojnog iskustva i manje od četiri meseca obuke verovatno će biti skoro beskorisni na bojnom polju. Putin bi neke od njih mogao da pošalje u borbu i pre nego što im se završi četvoromesečna obuka, ali većina verovatno neće biti na terenu pre marta 2023. Ruska vojska će sigurno poslati ove regrute u jedinice u Ukrajini čim se obuka završi, jer bez njih teško da će biti dovoljno funkcionalnih borbenih jedinica, smatra ISW.
Delimična mobilizacija i regrutovanje dobrovoljačkih trupa je još jedan dokaz da ruska armija nema više rezervnih kopnenih snaga koje bi poslala u Ukrajinu.
Malo je verovatno da će ruska vojska moći da zadrži regrute u poligonima za obuku duže od šest meseci, pošto je planirano da sledeći polugodišnji poziv za regrutaciju počne oko 1. aprila 2023. godine. Naime, rusko Ministarstvo odbrane teško da će moći da vrši dodatne pozive za mobilizaciju dok se ne završi obuka nedavno pozvanih vojnih obveznika. Regruti koji su pozvani na ratište od 1. novembra 2022. trebalo bi da počnu da pristižu oko maja 2023. Sledeća velika mobilizacija verovatno ne bi bila moguća pre 1. marta, piše hrvatski Telegram.
Veliki problemi dolaze na proleće
ISW je takođe analizirao kako će vremenski uslovi u narednih nekoliko meseci uticati na rat. Jesen u Ukrajini je uglavnom vlažna i blatnjava, ali obično nije toliko loša da bi sprečila mehanizovane ofanzive. Zima je, s druge strane, obično najbolja sezona za mehanizovano ratovanje u Ukrajini. Ukrajinska zemlja je jedna od najplodnijih na svetu, delom zbog guste mreže reka i potoka koji je navodnjavaju.
Ova mreža takođe razbija teren i može sprečiti mehanizovano napredovanje tako što ih tera na puteve, iako su i ruske i ukrajinske trupe, u principu, obučene i opremljene da deluju na ovom terenu u bilo koje doba godine, u kojem su ukrajinske trupe do sada je bio daleko uspešnije.
Međutim, kada se tlo zamrzne, većina potoka i neke reke se takođe zamrznu, što čini mehanizovano napredovanje mnogo lakšim. Proleće je sezona noćne more za borbe u Ukrajini. Reke i potoci nabujaju od otapanja, a polja se pretvaraju u mora blata. Mehanizovano ratovanje u prolećnoj sezoni blata je izuzetno teško, ali ne i nemoguće, za snage poput Ukrajine i, teoretski, Rusije, koje su za to adekvatno opremljene i obučene.
Delimična mobilizacija Rusije trebalo bi da ojača rusku odbranu i omogući ruskim snagama da zadrže svoje pozicije protiv očekivanih ukrajinskih kontraofanzivnih operacija do kraja jeseni i tokom zimskog perioda. Ako Putin namerava da rasporedi vojnike koji će biti poslati na bojno polje posle četiri ili šest meseci obuke, ruske snage bi mogle da nastave sa ofanzivnim operacijama nakon završetka prolećnog odmrzavanja, pretpostavlja ISV. Oni takođe navode da regrutacija sugeriše da je ruski predsednik spreman da ratuje tokom cele 2023. godine.
Putin želi da slomi Evropu
Drugi ISW scenario je Putinov pokušaj da slomi evropsku volju uskraćivanjem ruskih energenata tokom zime. Teorija koja stoji iza ove ruske strategije bila bi da će zamrzavanje evropskog stanovništva izvršiti takav pritisak na njihove vlade da će evropske države početi da prihvataju Putinove zahteve da barem prestanu da šalju oružje i druge oblike podrške Ukrajini, i da možda ukinu razne sankcije Rusiji.
ISW misli da je to malo verovatno. Evropske vlade su pripremile svoje stanovništvo za oštru zimu, opskrbile su se energijom najbolje što mogu i postavile uslove za smanjenje potrošnje energije čak i uz značajne ekonomske troškove.
Ove akcije signaliziraju da su evropski lideri spremni za pritiske sa kojima će se verovatno suočiti na početku hladne sezone. Putin može da se nada da Evropa neće moći da izdrži ove pritiske tokom cele zime, ali koliko je to realno neće biti jasno dok ne dođe najhladnije vreme. Ovaj scenario se poklapa i sa prvim narednim datumom kada bi mogla da se izvrši nova mobilizacija, u proleće 2023. godine. Putin će moći da posmatra efekat zime na evropsku volju i da izabere da li će rasporediti svoje regrute ili slediti drugi pravac akcije.
Kurir.rs/Mondo/Institut za proučavanje rata