Ako je suditi po Novakovom repertoaru osmeha i odličnog raspoloženja po dolasku u „grad svetlosti“ – po mnogima i dalje najbolji igrač sveta ove jeseni u Parizu odiše „zaraznim optimizmom“. Peta titula osvojena prošle godine u ikoničnom Bersiju – kojom se Novak tada istrgao iz izjednačenog salda sa Nadalom i postao istorijski lider po broju osvojenih turnira ATP Serije 1000 (sada 38, Nadal i dalje 36) sigurno i dalje budi lepa sećanja kod našeg asa – ako to već nisu ona sa ovogodišnjeg Rolan Garosa – na kome su se i dalje osećale neke nus-posledice mračne australijske sage. Da li je ovo scena na kojoj bi Novak u subotu osvetio gorak poraz u 4 seta od Španca i došao na korak do osvajanja granastog trofeja po šesti put – koji bi metaforički simbolizovao „cvetanje“ Novakovog šampionskog tenisa ove „miholjske jeseni“ pred završni Masters u Torinu i najizazovniju sezonu u karijeri 2023. – razvoj situacije u njegovom delu žreba sugeriše – afirmativan odgovor. No, pođimo redom u pregled „menija“ turnira...
Kao i toliko puta u prethodnih 10 godina, ovaj Masters nam servira – nemala iznenađenja, koja su često smatrana čak i posledicom nekih sitničarskih kalkulacija, ali pre svega – umora od igranja serije turnira u halama, u kojima je igračima svakako manje prijatno nego li kad nastupaju „al fresko“. U tom smislu – Đokoviću su veoma dobrodošle ubedljive pobede Kresija nad Švarcmanom (nikada velikom pretnjom u hali, ali protivnikom sa značajnim pedigreom) i naročito Huslera nad „rovitim“ Sinerom – što mu pruža veoma povoljan scenario u kome će kroz mečeve sa ovakvim protivnicima fino podizati nivo igre pred očekivano teže mečeve od četvrtfinala pa nadalje. Naravno, ni Kresi ni Husler nisu slučajno u drugom kolu – Amerikanac francuskog porekla zahvaljujući sjajnom servisu i hrabrom stilu igre, levoruki Švajcarac zahvaljujući veoma agresivnoj igri iz terena i sa malim brojem grešaka – ali bi njihove prednosti mogle idealno da „legnu“ Novaku za razradu šampionskog plana u narednim danima, adaptirajući se na nikada bržu podlogu protiv velikih servera – ali i levorukih protivnika projektovanih u samoj završnici turnira (Nadal, polufinale) – u slučaju da Husler napravi još jedan podvig eliminacijom Novakovog „dželata“ Hačanova upravo iz finala ovog turnira 2018. Ipak, ako se pogleda hronologija uspeha „bika iz Manakora“, retko kad je Rafa osvajao nešto u delu sezone posle Ju Es Opena (Pariz – niti jednom, na primer) – ali možda u tome leži opasnost, znajući da je i za njega važno da na kraju ove sezone pošalje jaku poruku svojim rivalima – pred i za njega najvažniju 2023.
Nadala ne čeka „pesma“ ni pre eventualnog meča sa Đokovićem u polufinalu – jer su u njegovoj četvrtini žreba igrači od kojih je gubio i pre (Šapovalov, Cicipas), dok čak sa „vaskrslim“ Ćorićem ima negativan skor 3-2. Inspirisani, brzi i nikad bolji Tomi Pol ili razigrani stameni zemljak Bautista Agut ga čekaju u prvom meču drugog kola – što je svakako mnogo teži izazov nego onaj koji se nalazi pred Đokovićem. I zato – polako sa predikcijama o „finalu pre finala“ Đoković – Nadal, jer će se do tada dosta pitati i mlađi i pobeda gladniji protivnici kojima su bodovi sa Mastersa zlata vredni. U tom smislu svakako treba spomenuti i Musetija (koga Novak dobro pamti sa predprošlogodišnjeg Rolan Garosa) – a tek trećeg nosioca Kaspera Ruda – verovatno najstabilnijeg igrača na ATP turneji u poslednje 3 godine – iako Novak ima dominantan skor sa njim od 3-0. Kao poslednji komentar na ovaj deo žreba – biće zanimljivo videti da li će ponovne trzavice unutar porodičnog tima Cicipas ispoljene na turniru u Beču dovesti do preranog kraha kampanje lepršavog Grka u Parizu – ili je to samo „deža vi“ kod njih koji čak volšebno proizvede i pozitivan efekat.
Gornja četvrtina gornjeg dela žreba čini se predvidivom za glavne nosioce Alkaraza (1) i Rubljova (7) – uprkos šokantnom glatkom porazu Španca od Ože Alijasima prošle nedelje u Bazelu, kao i tamošnjem finalu Runea i polufinalu Beča ponovo pronađenog Dimitrova. Isto se ne bi moglo reći za donju četvrtinu, u kojoj Medvedeva do četvrtfinala čeka pravi „hod po trnju“ (De Minor, Tiafo), da bi se za (projektovano) polufinale (protiv Alkaraza) borio sa najboljim iz dela u kome će za odlazak na stepenicu više po svemu sudeći odlučivati Ože Alijasim i Fric. Kanađanin je u sjajnoj formi, u Bazelu je osvojio svoj 3. turnir za redom (bez izgubljenog seta) uz 13 uzastopnih pobeda – pa bi meč protiv Medvedeva bilo prvo malo „finale pre finala“ u tom delu žreba – uz, naravno, naredni meč protiv prvog igrača sveta. Sudar ovih teniskih „užarenih lopti“ pre finala bi mogao da pogoduje bilo kome ko bi se na njih namerio u nedelju – u nadi da će to biti branilac trofeja iz 2021 – jer će ovi mečevi biti igrani „iz dana u dan“ – što Pariski Masters 2022. čini jednim od najtežih za osvojiti ove godine.
Posebni motivi za pobede u Parizu su tu, među kojima je jedan od najvećih – nova faza afirmacije nove generacije mladih asova na vrhu za Pariz prikladnog – teniskog Ajfelovog tornja. Đoković i Nadal su ponovo zajedno na jednom turniru – pred po svemu krucijalnu narednu sezonu – i mogući mečevi u Parizu i Torinu bi opet mogli da budu neki od najgledanijih sportskih događaja u ovoj godini. Alkaraz, Medvedev i Ože-Alijasim (kao i Cicipas i Rubljov) sa punim pravom žele da se reflektori što duže zadrže na njima – a osvajanjem još jednog Mastersa – da se upravo u ovoj elitnoj selekciji turnira u kojoj su mlađi do sada imali najviše uspeha definitivno obznani „promena garde“ u svetu tenisa i time otvore i nove opcije za osvajače Grend Slemova od 2023. nadalje.
Ako Novak danas bude ukrotio sjajan servis Kresija, potisnuo ga iz igre servis – volej na poziciju iza osnovne linije – gde će ga „mleti“ ubitačnom geometrijom dubokih i niskih udaraca i terati na greške – to će biti prava uvertira za put ka 39. masters trofeju našeg asa, iz kojeg bi cela priča o istorijskoj sezoni 2023. dobila – novi sjaj. Ma gde god se u svemu tome nalazili ljubitelji tenisa, poklonici ovog ili onog igrača, organizatori teniske turneje, političari ili (kvazi) medicinski stručnjaci – biće nemoguće opovrgnuti činjenicu da će se o tome šta će na narednim stranicama ove teniske epohe pisati – pitati Novak Đoković.
(Vuk Brajović)