Porodični lekar izmeniće sliku zdravstva u Srbiji, na radost mnogih. A evo kako to planira da izvede novoimenovana ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, čija je to i i deja, ali i šta pacijenti očekuju i zašto se najpre pominju kvartovi.
Ministarka Grujičić je u intervjuu Kuriru, neposredno po stupanju na dužnost, rekla da će svi građani imati porodičnog lekara.
- Porodični lekar je čitav projekat koji mora polako da se uvodi. To bi bio tim od četiri lekara, dva lekara opšte prakse i pedijatar i stomatolog. Obavezni bi bili pedijatar i stomatolog s posebnim akcentom na stomatologa. Ti lekari bi pokrivali jedan kvart - rekla je prof. Grujičić i dodala:
- Treba zahtevati zakonske promene, to je proces, očekujem da to bude za desetak-petnaestak godina. Odgovoran zdravstveni sistem podrazumeva jaku primarnu zdravstvenu zaštitu, lekari danas nemaju vremena sve da pregledaju i to mora da se menja. Odgovornost prema pacijentu je jako bitna!
Prof. Grujičić se od ranije zalaže za reformu zdravstvenog osiguranja i uvođenje porodičnog lekara.
- Možda uključiti, pored republičkog fonda i druga osiguranja. Ali da se ne desi, kao u filmovima, da ste osigurani od svega, samo niste od onoga od čega ste bolesti, kao što se u Americi dešavalo. Iza toga mora da stane država i to mora da bude ozbiljan državni projekat. Po zakonu, kako mi je rekla pomoćnica za osiguranja, to već postoji ali moram sa njom da porazgovaram da bih imala detalje - rekla je prof. Grujičić za 24sedam.
S druge strane, navela je, volela bih da svaki kvart na Novom Beogradu, Zemunu, Vračaru... ima svoju zdravstvenu stanicu u kojoj će biti nekoliko lekara u zavisnosti od broja ljudi.
- Lekara opšte prakse, pedijatara, stomatologa, psihologa... recimo, da svako za sebe plati 50 evra godišnje za lekara opšte prakse. To dođe oko 400 dinara mesečno i vi imate oko 350 miliona evra za opštu praksu. Ali bi to moralo da bude obavezno zdravstveno osiguranje. Naravno, to politički nije popularno jer čim nešto dodatno tražite da ljudi plate, za nekoga je i to mnogo. Imate ljudi kojima je mnogo 50 evra na godišnjem nivou i oni uvek moraju biti zaštićena kategorija... To zahteva jednu zaista suštinsku reformu u koju mora da se uđe oprezno i polako, i da se ide preko pilot-projekata. Ja bih volela da to budu Novi Beograd i Surčin pa onda dalje - rekla je prof. Grujičić i dodala:
- Ako bi ljudi bili zadovoljni i mogli da imaju svog lekara na telefonu, to bi bila prava stvar. Jer vi onda ne zovete Hitnu pomoć, već svog doktora koji vas zna. Koji će vam danas reći: "Sad ja zovem Hitnu pomoć", pa drugi put: "Popij to, sad ću doći da te vidim", treći put: "Ajde, nije ti ništa, došetaj sutra do mene pa ću da te pogledam".
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije kaže da oni svesrdno podržavaju ministarku Grujičić u ovoj nameri, kao i u nekim drugim.
- Rak rana našeg zdravstva, po mom mišljenju, je primarna zdravstvena zaštita koja je svedena na papirologiju. Lekari opšte prakse služe samo tome da daju upute za specijaliste i recepte. Svi oni nam se žale da ne rade svoj posao, da se više bave administracijom nego medicinom. Svake godine sve više i glasnije kukaju, sve više birokratije, a sve manje rade ono za šta su školovani. Predlagali smo, malo u šali, malo ozbiljno, da umesto njih zaposlimo pravnike, a i sam sam pravnik, oni bi se bolje razumeli u papirologiju nego doktori. Zato je zaokret nužan - kaže za Kurir Pilipović.
On navodi da bi porodični lekar trebalo da bude kao policajac pozornik u kvartu ili sveštenik u parohiji.
- Porodični lekar treba da ima svoj kvart kao što sveštenik ima parohiju, da ide po kućama i da obilazi ljude, radi s njima. Krajnje je vreme da lekari, konačno, počnu da razgovaraju sa pacijentima. Najveći od svih problema koji pacijenti uočavaju u Srbiji, pa i u regionu, jeste da lekari ne pričaju s pacijentu. Kao predsednik udruženja i pacijent koji se bori s melanomom, donekle mogu da pomognem da kažem svoje iskustvo, al ne mogu ni dijagnozu terapiju. Nažalost, vrlo često se i mi igramo doktora, što je katastrofa - ističe Pilipović, koji prof. Grujičić poznaje iz vremena njenog vođenja Instituta za onkologiju:
- Ako neko ima vremena i volju da razgovora, da sasluša vaše predloge, pa i one s kojima se ne slaže, to je prof. Grujičić. Uvek otvoreno kaže: "Ovo može, ovo ne može".
Kurir.rs