Nemački kancelar Olaf Šolc napisao je da Berlin mora da promeni način na koji se odnosi prema Kini dok se zemlja vraća na otvorenije "marksističko-lenjinistički" politički put.
U svom tekstu za Politiko i nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung, Šolc je branio svoje putovanje u Kinu, ali je naglasio da će nemačke kompanije morati da preduzmu korake da smanje „rizične zavisnosti“ u industrijskim lancima snabdevanja, posebno u smislu „najsavremenije tehnologije“. ."
Šolc je primetio da predsednik Si Đinping namerno sprovodi političku strategiju da međunarodne kompanije učini zavisnim od Kine. „Ishod upravo završenog Kongresa Komunističke partije je nedvosmislen: marksizam i lenjinizam zauzimaju mnogo širi prostor nego u odlukama prethodnih kongresa... Kako se Kina menja, tako i način na koji se odnosimo prema ovoj zemlji mora promena“, rekao je on. napisao je Šolc.
Dok se Nemačka nedavno suočila sa oštrim kritikama zbog pritiska na Evropu poslednjih godina u ono što je sada katastrofalna zavisnost od ruskog gasa, Berlin se sada optužuje da pravi potpuno iste greške kada je reč o zavisnosti od kineske proizvodnje.
Dok je Šolc ukazao na oprez u pogledu Kine, bio je daleko od toga da sugeriše da je Nemačka blizu velikog preokreta u svojim dobrim odnosima sa Kinom. On je jasno ponovio stav prethodnice Angele Merkel u insistiranju da (neimenovane, ali jasno identifikovane) Sjedinjene Države ne bi trebalo da uvuku Nemačku u novi Hladni rat protiv Pekinga.
„Nemačka, koja je imala tako bolno iskustvo podela tokom Hladnog rata, nema interesa za stvaranje novih blokova u svetu“, napisao je on. „U odnosu na Kinu, to naravno znači da će ova zemlja, sa svojih 1,4 milijarde ljudi i svojom ekonomskom moći, u budućnosti igrati ključnu ulogu na svetskoj sceni – kao što je to već dugo u istoriji.
U tanko prikrivenoj kritici politike Vašingtona, Šolc je rekao da uspon Pekinga ne opravdava „pozive nekih da se Kina izoluje“, rezimira Politiko.
Najvažnije je, insistira on, da cilj nije da se "odvoje - ili prekinu proizvodne veze - sa Kinom". On je, međutim, dodao da „ozbiljno shvata tvrdnju predsednika Sija da je cilj Pekinga da ’pojača zavisnost međunarodnih proizvodnih lanaca od Kine‘“.
Šolc danas leti u jednodnevnu posetu Pekingu, gde će biti prvi zapadni lider koji se sastao sa Sijem od njegovog ponovnog imenovanja i prvi lider iz grupe vodećih ekonomija G7 koji je posetio Kinu od izbijanja pandemije korona virusa. .
Kancelarka je takođe pokušala da se suprotstavi kritikama da njegovo putovanje podriva zajednički evropski pristup Kini. Prema rečima francuskih zvaničnika, njegov francuski kolega Emanuel Makron predložio je da putuju zajedno kako bi demonstrirali jedinstvo i poslali poruku da Peking ne može da deli evropske zemlje suprotstavljajući svoje ekonomske interese jedni drugima.
„Nemačka politika prema Kini može biti uspešna samo ako je ugrađena u evropsku politiku prema Kini“, napisao je Šolc. „U pripremama za moju posetu, stoga smo blisko sarađivali sa našim evropskim partnerima, uključujući predsednika Makrona, kao i sa našim transatlantskim prijateljima.
Šolc je rekao da želi da Nemačka i EU rade sa Kinom na njenom usponu - uključujući i važno pitanje klimatskih promena - umesto da pokušavaju da ih obuzdaju.
Istovremeno, Peking je upozorio da se ne vodi politika koja teži „hegemonističkoj kineskoj dominaciji ili čak svetskom poretku koji je usredsređen na Kinu“. Šolc je takođe pozvao Kinu da prestane da podržava rat Rusije protiv Ukrajine i zauzme kritičniji stav prema Moskvi.
Kurir.rs/24ur