ZORAN DOBIO NOVI ŽIVOT, ALI MU TREBA JOŠ JEDAN: Bilo je pitanje vremena koliko mogu izdržati. SAD ČEKAM NA OVO DA BIH POŽIVEO!

Zorana Jevtić

"Bam-bam-bam" gruva mašina, odjekuje do hodnika. Ovo nije tek kakva mašina! To je veštačko srce koje kuca u grudima Beograđanina Zorana Dugopoljca (60). "Koferčić" iz kog creva idu pravo u grudi, odakle je izvađeno prirodno srce, koje je bilo na izdisaju, daje život. Zoran je ponovo rođen. Ali ovaj drugi život je privremeni. Čeka novi, treći život - transplantaciju pravog srca!

Prve tegobe Zoran je imao još 1999. i to za vreme bombardovanja, seća se da je to bilo posle rušenja Avalskog tornja. Ispostavilo se, kako kaže, da je neki virus protrčao kroz organizam i razbio mu srčani mišić. Prvu pravu krizu imao je 2007, kada je živeo u Subotici, te se lečio u Sremskoj Kamenici.

Zorana Jevtić 
Zoran Dugopoljac povezan na "kofer" koji kuca foto: Zorana Jevtić

- Imao sam stravičnu slabost i ispostavilo se da srce radi svega 33%. Od tada sam na terapijama. A već od 2010. u invalidskoj penziji. Potom sam 2012. imao i sepsu, da bih 2019. opet upao u krizu. Slabost, otežano disanje, jedva sam mogao da ustanem. Vraćam se da živim u Beograd, gde u KCS ustanovljavaju da mi srce radi i ispod 20%. Već tada mi je bila potrebna transplantacija - priča za Kurir Zoran, kome je, kao i čitavom svetu, korona sve poremetila.

Transplantacije su stale, a on je nekako "deverao" sve do ovog 15. septembra. Tad je usledio kolaps.

- Nisam mogao da stanem na noge, jedva sam disao, reč nisam mogao da izustim. Hitno sam smešten na Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Odmah utvrđuju da mi srce radi 10%! Više nije moglo, pod hitno mi je trebalo veštačko srce u suprotnom neću preživeti - kaže Zoran.

Veli da je u međuvremenu imao i jak stomačni virus koji mi je kompletno razbio imunitet.

- Najpre sam morao da se oporavim, da stanem na noge, da vratim snagu. Potom ustanovljavaju i da imam problem sa slezinom, bila je septična, puna mulja. Dolazi dr Vulin iz Kliničkog centra, koji mi to sređuje. Nosio sam dren nekoliko dana dok se to nije iščistilo - priča Zoran, a onaj "bam-bam" je sve vreme tu, sada nekako normalan.

Konzilijum zatim odlučuje - spreman je za hitnu ugradnju veštačkog srca. Operacija je izvedena 4. oktobra.

- Postojala je mogućnost da se ne probudim iz anestezije. Znao sam to i nisam se dvoumio. Stah nisam imao. Život mi je visio na koncu, bilo je pitanje vremena koliko mogu izdržati. Nisma imao šanse za preživljavanje. Prava životna odluka mi je da pristanem na veštačko srce. Operacija je trajala četiri sata, brzo sam se i probudio iako sam bio visokorizičan. Izuzetno sam psihički jak i imam veru u sebe. Porodici nije bilo lako. Imam sina, ćerku, bivšu suprugu, majku od 85 godina - priča Zoran, koji svaku rečenicu prekida pohvalama na račun svih - od divnih sestara do doktora.

Ubrzo je uspeo da stane i na noge. U ćošku je "parkirana" velika mašina koja je držala veštačko srce. Sad je to "koferčić".

- Navikao sam se na kucanje mašine. To su sad otkucaji moga srca. Ovaj "kofer" je i dobar, ona velika mašina još jače kuca. Od kofera ne smem da se odvojim. Šetam niz hodnik sa kolicima jer mora neko u njih da mi ga stavi. A ako ide neko sa mnom, a obično ide, zamolim da ga da pridržava ta kolica i da uzme kofer da ga nosi da bih ja samostalano hodao. Sad je sve dručagije, lakše dišem, hodam - priča Zoran, kome posteljinu namešta Jasmina Medenica, glavna sestra "Dedinja".

- Jasmina je moja sestra iz šok sobe. Kad sam se probudio posle operacije prvo sam nju ugledao, divna je. Kao i svi odreda. Zahvaljujem i zlatnim rukama dr Saše Borovića, negi dr Dragane Košević, sestri Julijani, anesteziologu Siniši koji me je bodrio pre operacije, osoblju celog "Dedinja". Bez njih mi ne bi bilo života. Kad vam uđe u sobu neko ko vas je vratio u život i kada vidite tu pozitivnu energiju, ništa vam više ne fali - kaže Zoran.

Međutim, ovaj drugi život Zoranu nije dovoljan. Veštačko srce treba da kuca dok ne dođe pravo, transplantirano, od donora.

- Živeću uz pomoć ove mašine do transplantacije, ako bude postojala donacija - s osmehom kaže Zoran, jer nema predaje.

Zorana Jevtić 
Jasmina Medenica, glavna sestrafoto: Zorana Jevtić

Da je veliki borac odmah je videla i Jasmina Medenica. Od prvog dana je pored Zoranove postelje.

- Zoran je psihički prilično jak, ali bio je i lepo pripremljen. S pacijentima radimo na psihičkoj pripremi, ceo tim lekara i medicinskog osoblja je prisutan. Naravno, pacijenti se raduju kada znaju da imaju šansu, a mi smo svi zadovoljni i srećni kada budu operisani, kada im damo priliku da nastave da živi normalno i opušteno do transplantacije koja u svakom slučaju sledi - priča sestra Jasmina i dodaje da je ugradnja veštačkog srca metoda koju sada već rutinski rade i koja produžava život do transplantacije.

Dr Saša Borović sa sestrama koje život značefoto: Zorana Jevtić

DR SAŠA BOROVIĆ: SLEDEĆE GODINE OPET DA RADIMO TRANSPLANTACIJE SRCA

Asist. dr Saša Borović, načelnik Centra za srčanu slabost u Institutu "Dedinje", koji je operisao Zorana, objašnjava za Kurir da pacijenti sa terminalnom srčanom slabošću imaju jako mala očekivanja od ostatka svog života, zato što je srce potpuno bolesno i nije više u stanju da obezbedi krv organizmu.

- U našem centru imamo najteže pacijente jer oni imaju najveća očekivanja, a njihove mogućnosti su najmanje. I tu disproporciju između njihovog opravdanog očekivanja da žive, da budu uz svoju porodicu i mogućnosti njihovog organizma i srca moramo da premostimo intervencijama i lečenjima. Pacijentima, pre svega, nudimo pumpe koje zamenjuju rad srca. Da li ugrađujemo one koje zamenjuju rad samo leve srčane komore ili celog srca, odlučujemo u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta. U Zoranovom slučaju bilo je totalno veštačko srce, kojim smo zamenili prirodno jer su i desna i leva komora bile bolesne - objašnjava za Kurir dr Borović.

Najbolje rešenje, ističe dr Borović, za pacijente kojima je propalo srce zbog srčane slabosti jer transplantacija.

- Ali transplantacija srca u Srbiji se unazad dve godine gotovo ni ne radi. Uradili su, koliko je meni poznato, u Kliničkom centru dve koje, nažalost, nisu dobro završene. Pacijent na veštačkom srcu može da bude onoliko koliko je potrebno da dobije prirodno srce. Veštačko je most do prirodnog, ono nije definitivno rešenje. Naš prvi pacijent kome smo 2017. ugradili veštačko srce bogu hvala i dan danas je živ. A prošlo je pet godina - navodi dr Borović i dodaje:

- Ali naši pacijenti koji dobiju veštačko srce dočekaće transplantaciju u ovom centru jer se borimo sa svim nedaćama i preprekama da ponovo radimo transplantaciju srca. Krenućemo da se edukujemo, treniramo, da osvežimo znanje i ako bog da tokom sledeće godine ponovo da počnemo da radimo transplantaciju srca.

U "Dedinju", kako kaže dr Borović godišnje urade između 30 i 40 operacija ugradnje totalno veštačkog srca i pumpi. Nažalost, ne mogu svi sa srčanom slabošću da ih dobiju jer neki dođu kad je prekasno.

Kurir.rs/J.S.Spasić