Branislav Branko Vasiljević, reprezentativac Jugoslavije, vrsni karatista, bivši funkcioner Srpskog pokreta obnove i šef obezbeđenja Demokratske stranke i njenog tadašnjeg lidera Zorana Đinđića, pronađen je mrtav na današnji dan pre 23 godine. Zvanična istraga je saopštila je da je reč o samoubistvu, ali malo ko je poverovao u to. Ta sumnja ostala je do danas.
Vasiljević je pronađen mrtav 3. novembra 1999. godine u svom stanu u Ulici Save Kovačevića (danas Mileševska) na beogradskom Vračaru. On je zatečen sa prostrelnom ranom iza levog uva, a ruke su mu bile između nogu. Brat Branka Vasiljevića, neposredno pošto je nađeno njegovo beživotno telo, tvrdio je za medije da je rana od metka bila isuviše velika da bi mogao da je ostavi "tetejac".
U prilog tvrdnjama da Vasiljević nije digao ruku na sebe išle su i izjave njegovih prijatelja koji su tvrdili da ih je Branko, nekoliko meseci pre nego što je nađen mrtav, obavestio da ga neko prati.
Posebnu sumnju budila je činjenica da izveštaj sa obdukcije tela Branka Vasiljevića nije obelodanjen u javnosti. Taj obdukcioni nalaz, inače, ni danas nije poznat. Ni sam Zoran Đinđić nije verovao u tu zvaničnu verziju Vasiljevićeve smrti. Otvoreno je u javnosti govorio o liklvidaciji čoveka od poverenja.
" Ubeđen sam da Branko Vasiljević nije digao ruku na sebe kako se ističe u prvim informacijama SUP-a. Vasiljević nije bio umešan ni u kakve afere niti kriminal. Ne mogu da sumnjam da li je u pitanju političko ubistvo, ali je ubistvo svakako", rekao je tada lider demokrata.
Posle Vasiljevićeve smrti, spekulisalo se da je reč o ubistvu i da bi jedan od mogućih motiva mogao da bude taj što je on bio viđen za prvog ministra policije u postmiloševićevskoj Srbiji. Da su na njega najozbiljnije računali na tom mestu, jasno su istakli Vuk Drašković i Zoran Ðinđić, opraštajući se od njega u zajedničkoj čitulji koja je objavljena u novinama posle Vasiljevićeve smrti.
Branko Vasiljević je bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde sa Ðorđem Božovićem Giškom na čelu. Ova paravojna formacija bila je posebno angažovana 1991. godine na ratištu u Hrvatskoj. U Srpsku dobrovoljacku gardu ušao je preko Srpskog pokreta obnove, u kojem je ostao do 1996. godine, kad je prešao u Demokratsku stranku.
Zvanična verzija, po kojoj je Vasiljević počinio samoubistvo, odmah je osporena, ali do današnjeg dana nije učinjeno ništa da se dokaže suprotno.
Kurir.rs/Republika