"Ruska agresija ulazi u 8. mesec. Rat se razvukao, žrtve će se tek brojati. Rusija je posle sedam meseci priznala sopstvenoj javnosti da vodi rat.
Nekakva parcijalna mobilizacija je pokretuna, i obavešteni smo da je završena. U svom govoru pred Vladaji skupom Vladimir Putin je govorio o tome da se bori za multipolarni svet, sa naglaskom na uspostavljanje više centara moći, a ne centara raznolikosti, osvrnuo se i na sadašnji dominatni liberalni poredak, piše Darko Obradović u svojoj analizi.
"Uporedo sa podizanjem nuklearne esklacaije u regionalnom sukobu, moramo da postavimo pitanje ima li Rusija kapacitet da još nekog privuče na svoju stranu da izazove Zapad? Rusija ponavlja da se bori protiv Zapada, a čija vojska se ne bori sa ruskom, istovremeno poziva na urušavanje tekućeg post sovjetskog međunarodnog poretka. Glavne zamerke se odnose na uopštene termine o pravdi i jednakoj raspodeli, dok u stvari Rusija nastoji da dobije priznanje Velike sile sa pripadajućim zonama interesa i uticaja.
Rusija u ovim zahtevima nije usamljena. Postoji još država koje spore sadašnju preraspodelu karata. Među njima je Iran na strateško važnom mestu koje spaja Evropu i Aziju, NR Kina koja je u potrazi za svetskim liderstvom, Severna Koreja. Za razliku od NR Kine koja učestvuje u proruskom narativu, ali ne i u vojnom pomaganju Rusije, druge dve države su uključene u isporuku oružja Rusiji suprotno povelji OUN. Ovaj trougao Rusija-Iran-Severna Koreja su višestruko povezani i u prošlosti. Rusija je nekada pomagala raketne programe Irana i Severne Koreje, i ove dve države sada vraćaju istom uslugu", navodi on i dodaje:
"Ono što takođe povezuje ove tri države je strogi režim sankcija koji ima za cilj da ograniči njihove vojne potencijale i sankcioniše odgovorne pojedince. Sve tri države nalaze se u svojevrsnoj geopolitičkoj iznudici, koja im nudi mnogo manje strateških opcija u odnosu na period pre potpadanja na udar sankcija.
Iran je svoje globalno prisustvo potvrđivao podrškom Hezbolahu, Palestinskom islamskom džihadu, Hamasu, i mnogobrojnim šiitskim milicijama. Involviranje Irana u sirijski građanski rat dovelo je podizanja bezbednosnog uloga na prostoru „mediteranskog tvrdog mosta“, Iran učestvuje i u Jemenskom građanskom ratu kroz pomoć i podršku koju pruža jemenskim Hutima. Iranska podrška rezultovala je uspešnim raketnim udarima po ciljevima u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su izveli jemenski Huti. Uvažavajući geografski položaj Irana, nema sumnje da je Iran u stanju da kontroliše i ugrozi međunarodne plovne puteve kojima se transportuju energenti ka Evropi i Aziji. Čime ulog Irana kao ruskog partnera u izazivanju postojećeg svetskog poretka predstavlja stratešku poziciju. Mnogoljudnost i geografska prostranost Irana čini ga teškim za osvajanje, a konfiguracija Iranske obale pruža mogućnost dubinske kontrole planetarnih plovnih pravaca. Geoekonomska vrednost Ormuskog tesnaca može se kvantifikovati činjenicom da prosečan brotski tovar koji prolazi ovim putem prema procenama vredi oko 100 miliona dolara. Treba se podsetiti incidenta kada je Iranska revolucionarna garda zarobila britanski brod 2019. godine. Iran sa vojskom od 650.000 vojnika i 350.000 rezervnog sastava bez pratećih milicija i paravojnih trupa predstavlja respektabilan potencijal koji treba uvezati sa iranskim balističkim kapacitetima. Iran se nalazi u trajnom latentnom i proksi sukobu sa Izraelom. Za Izrael Iran predstavlja prvu i najrealniju pretnju po egzistenciju, i izrael ne štedi ni konvencionalne ni obaveštajne potencijale da zauzda pretnju koja dolazi
iz Irana. Saopštenje SAD da Iran sprema napad na Saudijsku Arabiju dodatno potkrepljuje scenario za disperziju anti-zapadnih konflikata kroz mrežu sukoba na geografski međusobno veoma udaljenim prostorima.
Prema njegovim rečima: "Severna Koreja svoj balistički program sve aktivnije testira. U pogledu nuklearne dileme, kao odgovor Južna Koreja doktrinarno predviđa konvencionalni udar po centrima komande Severne Koreje u cilju likvidacije političkog vođstva. U ovom sukobu ni Japan ni Južna Koreja nisu nuklearne sile, ali su deo nuklearnog savezništva sa SAD. Ovakve provokacije na dve geografski veoma udaljene tačke mogu lako postati koordinirana aktivnost sa namerom da se Amerika razvuče na nekoliko frontova. A ideološke pretpostavke sukoba su zacementirane.
U celoj viziji uloga Kine ostaje poprilično zamagljena. Kada analiziramo kroz različite prizme stiče se utisak da je Kina voljna da izgradi svoj globalni uticaj, ali nije spremna da plati cenu koju plaćaju Rusija, Severna Koreja i Iran kao izolovane i sankcionisane države. Ruske pretnje nuklearnim oružjem direktno
smanjuju kineski ulog za eskalaciju po pitanju Tajvana. Naročito ako znamokako je prošla poseta Nensi Pelosi. Istovremeno kineski lideri nemaju mnogo mogućnosti za diplomatsko manevrisanje jer su sve reakcije Zapada uveliko poznate na primeru Rusije, a prag tolerancije odnosno konformizma na
ekonomske posledice je visoko podignut, i sva je prilika da ekonomija više nije sastavni deo odluka koje se tiču bezbednosti i zapadnih vrednosti. Poseta. Olafa Šolca ide na ruku Pekingu koji se suočio sa padom poverenja u kineski proizvodni kapacitet usled „zero kovid“ politike koja je kreirala ozbiljne ekonomske poremećaje unutar same Kine. Goldman Saks procenjuje da je lokdaun „pojeo“ 35% BDP?!?. Kao globalna fabrika Kina suštinski opstaje odtrgovine sa Zapadom. Istovremeno Kina je veliki globalni činilac i mnoge poteškoće mogu napraviti i globalne poremećaje, a što sa Rusijom nije bio slučaj. Odnos Zapada i Kine sve više ulazi u rivalski i udaljava se od partnerskog. Logika strateškog izbora i postupci pojedinih kineskih kompanija pokazuju da Kina nije spremna da podnese teret izolacije i konfrontacije, i ako smo na 20.kongresu KPK čuli da se od narodno oslobodilačke armije Kine očekuje da vodi i pobeđuje ratove.
Globalna međuzavisnost kandiduje multipolarni svet, dok u ovom scenariju se razmatra da li regionalno potisnute sile mogu krenuti u koordiniranu globalnu eskalcaiju. Sa ogradom da se mora naglasiti da u predstavljenoj logici izbora domirina ideološki pogled na svet. Rusija je u ideološkom sukobu sa Ukrajinom i političkim Zapadom, Iran je u ideološkom sukobu sa Izraelom, posledično Zapadom i sunitskim muslimanskim svetom, Severna Koreja se takođe nalazi u ideološkoj konfrontaciji sa Južnom Korejom. Iran vodi svoje proksi sukobe, Rusija vodi otvorenu agresiju na Ukrajinu i asimetrični rat sa Zapadom, Severna Koreja sa svojim raketnim testovima održava tenziju prema ekonomski daleko naprednijim susedima. Sve tri države i sa njima Kina uveliko vode sajber rat sa Amerikom. Intrigantna je predpostavka da se sve četiri odluče na oružani konflikt, dok svi nabrojani osim Kine, ispunjavaju uslov za koordinirano sukobavljavanje. Kompenzacija ekonomskih nedostataka vojnim sredstima uništava glavnu pretpostavku sposobnosti da se vodi rat, ali to ne isključuje mogućnost za globalnu koordiniranu nepredvidljivu eskalaciju u cilju narušavanja statusa quo.
Kurir.rs/A.M./D.Obradović