Ministri spoljnjih poslova grupe G7 (SAD, Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Japan) su na sastanku u nemačkom gradu Minster, a zli glasovi kažu da je u tom gradu započeo poredak u kojem države imaju centralnu ulogu jer je tu dogovaran Vestfalski mir potpisan 1648. godine, pa da bi taj grad mogao sada da bude i tačka s koje je počeo i raspad tog poretka i ulaska sveta u haos.
U petak je dogovorena gornja cena po kojoj će se prodavati ruska nafta posle 5. decembra, kad na snagu stupi embargo EU na njenu kupovinu, javlja Rojters. Moskva je najavila da će u tom slučaju potpuno prestati da prodaje naftu, što bi, prema nekim procenama, moglo da podigne cenu barela na 200 dolara. To je šok za zapadnu ekonomiju koja je pod pritiskom inflacije koju, prije svega, podižu cene energenata, ali i rat u Ukrajini. To je i temeljna promena globalizacije koja se okreće prema otpornosti, a ona je skuplja od efikasnosti koju je garantovao dosadašnji trgovinski model, zbog čega stručnjaci vode rasprave da li je nastavak podizanja kamata prava terapija za inflaciju.
Blumberg Biznisvik piše "da je globalna ekonomija u krhkom stanju". Novi rast cena energenata odveo bi ekonomiju u recesiju s tvrdim prizemljenjem pa mnogi zvaničnici upozoravaju na "crne oblake" nad globalnom privredom.
Američki predsednik Džo Bajden je u sredu, pet dana pre izbora na sredini mandata, u govoru ponovio tezu da je demokratija u toj zemlji pod udarom, a ranije je govorio o borbi za dušu nacije. Bivši predsednik Donald Tramp je u četvrtak na predizbornom skupu izjavio: "A sada, kako bismo našu zemlju učinili uspešnom, sigurnom i slavnom, vrlo, vrlo, vrlo verojatno ću to ponovno da uradim".
Desno orijentisan Foks njuz navodi da su mu Trumpovi savetnici rekli kako veruju da više nije pitanje da li će se kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine, nego kad će da najavi kampanju. Republikanska stranka će gotovo sigurno pod kontrolu staviti Predstavnički dom američkog Kongresa, što će otežati rad administracije predsednika Bajdena i moglo bi da ojača izglede republikanskog kandidata da pobedi na predsedničkim izborima. Vol strit žurnal objavio je da će većina žena iz prigradskih naselja, važan deo biračkog tela koji je pre dve godine glasao za Demokratsku stranku i Bajdena, u utorak glasati za Republikansku stranku.
Kako se prognozira da će 2023. godina biti ekonomski još teža, stvaraju se preduslovi za veliku republikansku pobedu. Nastavak jačanja društvene polarizacije koji je sve vidljiviji i u EU, gde se otvara nova poteškoća, mogućnost da republikanski Predstavnički dom smanji podršku Ukrajini. Taj bi se teret prebacio na EU, koja nije sposobna odgovoriti na taj izazov pa bi to oslabilo odbranu, a osokolilo ruskog predsednika Vladimira Putina. U takvim bi okolnostima porastao pritisak na Kijev da prihvati primirje, koje bi postalo stalno krizno žarište, a Kremlj bi se osećao kao pobednik i pojačao destruktivnu politiku na svim pravcima - Europa, Afrika, Bliski istok, srednja Azija, Arktik.
Posebno bi mu na ruku išla sve izvesnija odluka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da ne ratifikuje ulazak Švedske i Finske u NATO. Takav razvoj događaja doveo bi do teških razdora unutar Saveza, a Erdogan bi sa pozicije ucenjivača mogao da traži teritorijalne ustupke Grčke u Egejskom moru.
Ako rat u Ukrajini ne stane, EU bi se za godinu dana mogla naći u još težoj gasnoj krizi, kako upozorava Međunarodna agencija za energiju (IEA): "Ako uvoz ruskog gasa gasovodima bude potpuno obustavljen, a NR Kina nastavi da uvozi tečni gas u uobičajenim količinama, EU bi moglo da nedostaje gotovo polovina gasa potrebnog da popuni skladišta do 95 odsto".
Mađarska dotle nastavlja da unosi razdor unutar EU, a priključuje joj se i Poljska, nezadovoljna odnosom s Briselom, koji je stalno proziva zbog vladavine prava. Zemlje severa odlučuju da ojačaju savez i nastaje EU s više brzina, ali takva da narušava i jedinstveno tržište. Setite se, ako sumnjate, Marfijevog zakona: ako postoji mogućnost da nešto krene po zlu, krenu će.
Kurir.rs/Jutarnji list
Bonus video: