Holger Rune je nesumnjivo jedan iz plejade uzbudljivih mladih talenata koji već “haraju” svetskom teniskom scenom.
Ukoren zbog “nezrelog” ponašanja od strane trostrukog osvajača Grend Slem trofeja (2 puta “na račun” njegovog današnjeg protivnika iz Srbije) Stena Vavrinke – što je demonstrirao prilikom svoje eliminacije od strane Ruda upravo ovde - na Rolan Garosu - pre nekoliko meseci, Rune je takav karakter da ne haje previše ni za te reči – ni za blisku prošlost.
Uz takav stav je u polufinalu bukvalno “pregazio” igrača koji ga je ostavio bez trofeja u Bazelu prošle nedelje (Feliksa Ože Alijasima), ali je i pored evidentnog pobedničkog naboja i osiguranog najboljeg plasmana u karijeri (12. kao finalista, 10. kao osvajač Pariza) ipak legitimno pitanje – da li će Danac imati bojazan i (preveliki) respekt za onog “posebnog” koji ga je pobedio prošle sezone na Ju Es Openu u njihovom jedinom dosadašnjem susretu?
Šokirao je tada “iz vedra neba” Rune Novaka – uzevši potpuno neočekivano jedan set (6-1 6-7 6-2 6-1) uprkos stravičnim grčevima i time zaslužio Novakove pohvale i pažnju, te su oni česti trening-partneri na svim podlogama.
Od tada je, po Novakovim rečima, Rune izuzetno napredovao – a potvrda toga je da je igrao finala poslednjih 3 turnira na kojima je učestvovao, odnosno da njegov pozitivan skor u poslednjih 20 mečeva iznosi 18-2.
Četvorica igrača iz Top 10 selekcije ATP liste je položilo oružje pred temperamentnim Dancem ranije ove nedelje, a danas njegov karijerni rezultat u mečevima protiv te grupe glasi - 8 pobeda, 6 poraza, što je sjajan rezultat za tako mladog izazivača (rođen je 2003. godine, iste godine kada je Đoković započeo profesionalnu karijeru).
I pored svih pohvala koje je potpuno opravdano i uviđajno izneti prema Runeu – ovo finale bi moglo da donese džinovsko iznenađenje jedino ako bi to Novak iz nekog razloga – pospešio ili dozvolio. Apsolutni favorit iz Srbije ne zaslužuje taj status zbog trofejne karijere – već zato što se po terenu kreće uz elan i brzinu dvadesetdvogodišnjaka, kao i zbog toga što je u Parizu demonstrirao fantastičnu mogućnost da se u radu sa svojim stručnim timom temeljito pripremi za uspešne nastupe protiv najrazličitijih protivnika.
A protiv ovog bi valjalo videti da se veći deo “recepta” za pobedu koji je sjajno primenio protiv Musetija ponovi – uz svest da je Rune na neuporedivo višem nivou samopouzdanja i realizacije agresivne vrste igre nego što je bio bilo koji Novakov protivnik do sada.
Pouzdani i snažni prvi i drugi servisi, (snažni i duboki) ritern (protiv igrača koji nije pretrpeo skoro ni jedan brejk na svom servisu ove nedelje u Parizu), atleticizam najvišeg nivoa pri ofanzivi i defanzivi, kraćenje uglova i pametno izlaženje na mrežu, što manji broj grešaka i pogrešnih odluka u izboru pravca i dužine udarca – i detaljno sprovođenje plana igre u kome se Rune stavlja “na muke” kroz realizaciju njegove strateške zamisli su veći odeljci u “knjizi o pobedi” koje bi Novak trebao da “odštampa” na uvid svih prisutnih u Akor Areni.
Novaku će od posebne važnosti biti bitno da dosegne nivo koncentracije - koja neće “pući” u nastojanju da se kroz poletnu, raznovrsnu i agresivnu igru Runeu oduzme ritam i bude potisnut van zone u kojoj može da predstavlja opasnost u razmenama za našeg asa.
Rune će kidisati, pokušati da se vrati, odigravati neke neverovatne udarce za koje su mnogo mislili da su neostvarivi – i time privoleleti publiku da se svrsta na njegovu stranu, što ni Novak više ne podnosi onako kako bi (uz inat) pre nekih 10-tak godina. Zbog toga bi Novak trebao da nametne dominaciju od samog početka – nalik na meč sa Italijanom – pa čak i ako bude gubio veći broj poena po gemovima nego što bi voleo, neka osvaja gemove bez prepuštanja brejk-lopti Runeu.
Nahvaljeni Rune je igrač hiper-tempa, koji u talasima i salvama nadahnuća, fizičke egzaltacije i opšteg uzbuđenja koje u dvorani kreira svojom verzijom “totalnog tenisa” može da vas nokautira a da niste ni stigli da dignete rukavice u gard – a sjajan rezultatski saldo u poslednje vreme mu pruža odvažnost da sa takvom vizijom u glavi izađe “na megdan” Novaku.
Ipak – kada se ponovo nađe “oči u oči” sa važećim šampionom, i ma koliko inspirativan bio ulog da se osvoji prva Masters titula u prvom Masters finalu i to baš protiv Novaka Đokovića – biće mu teško da prevaziđe blokadu respekta koju nesumnjivo ima za našeg asa.
Uz to, Novak raspolaže munjevitom brzinom koja mu omogućava da se pravovremeno postavi bukvalno na svaki udarac koji stigne sa druge strane mreže – i time izabere strane i uglove terena u kombinacijama koje bi ili naterale Runea na greške – ili mu otvorile prilike za ulazak u teren I pripremu za odigravanje vinera iz osvajanja terena ili voleja na mreži.
I, večeras Nole – molimo te: nema “puštanja” kroz neiskorišćene brejk prilike i neuobičajene “jeftine greške” – pa da publika likuje a “mališa” odskoči. Večeras se – uz sedmu titulu Mastersa u Parizu – potvrđuje da je Novak najbolji teniser današnjice, da može da uradi sve što mogu i mladi – i da će još značajni broj meseci biti nerešiva enigma za protivnike na ATP turneji – jer niko neće imati toliko pobedničkih atributa koje će moći da inkorporira u šampionske nastupe, ma ko god i na koji god način ga izazivao da to u meču i potvrdi.
Rune možda i jeste budućnost tenisa – i to možda jeste sjajna vest za “beli sport” uopšte – ali je Novak taj koji može da odluči – kada će ta budućnosti i otpočeti.
Neka to ne bude danas, i neka to od početka ovog grandioznog finala u “gradu svetlosti” svima to bude – kristalno jasno.
Specijalni izveštač iz Pariza: Vuk Brajović