Iran se aktivno uključio u rat na strani Rusije jer Teheran Moskvi uzvraća uslugu, pošto je intervencijia Rusije spasla režim važnog iranskog saveznika na Bliskom istoku, sirijskog predsednika Bašara al Asada, piše kolumnistkinja Robin Rajt u tekstu za ugledni portal Nju jorker.
"Godine 2015, general Kasem Sulejmani , arhitekta spoljne vojne strategije Irana, otputovao je u Moskvu da vidi predsednika Vladimira Putina. Imao je predlog i molbu. Tokom njihovog dvočasovnog sastanka, Sulejmani je predstavio mape bojnog polja u Siriji, koja je bila u petoj godini građanskog rata, i koja je izgubila kontrolu nad trećinom svoje teritorije od džihadista ISIS -a. Ulozi za Rusiju su bili veliki. Sirija je decenijama bila njen jedini nepokolebljivi saveznik među dvadeset dve arapske zemlje. Sulejmani je želeo da Rusija interveniše kako bi spasila sirijski režim. Putin je do tada bio „kolebljiv“, naveo je Hasan Nasrala, Sulejmanijev saveznik i vođa libanske milicije Hezbolah, u intervjuu za Al Maiadeen 2020. godine.
Hezbolah, koji se oslanjao na Siriju kao svoju egzistencijalnu vezu sa Iranom, već je bio upleten u višeslojni rat u toj zemlji. Ali njegova podrška nije bila dovoljna, ova milicija nije imala vazdušne snage. Putin je ubrzo obećao više kopnene, vazdušne i obaveštajne podrške Bašaru Asadu, koji je od tada povratio kontrolu nad većim delom Sirije, i politički preživeo, uprkos lošim izgledima. Sulejmani nije bio jedini faktor u Putinovoj odluci, ali je njegova uloga bila presudna.
„Ne volim da stvaram mitove“, objasnio je Nasrala. „Više volim da kažem da je svojim strateškim čitanjem, argumentacijom, ubedljivom logikom i harizmatičnom ličnošću, Sulejmani uspeo da da izvanredan doprinos svim prethodnim naporima koji su Rusiju naveli da donese odluku da dođe u Siriju".
Rajt navodi reči neimenovanog visokog zvaničnika Bajdenove administracije, da Iran sada Rusiji uzvraća uslugu, i u svom tekstu dalje navodi:
"Obim podrške Teherana je eskalirao, uprkos ponovljenom poricanju bilo kakve umešanosti. Od avgusta je Iran Rusiji obezbedio stotine dronova, a na putu je najmanje hiljadu, nedavno je izvestio Institut za nauku i međunarodnu bezbednost. Desetine pripadnika iranske Revolucionarne garde raspoređene su na Krimu da obučavaju Ruse kako da njima upravljaju.
Iran je sada u potpunosti angažovan u ratu Rusije, rekao je zvaničnik. Produbljivanje veza nosi odgovornost za Islamsku Republiku. Mnogi od dronova su ubili civile i uništili civilnu infrastrukturu, tvrde zvaničnici Bele kuće i Pentagona. Iran bi uskoro mogao da obezbedi rakete zemlja-zemlja, koje bi mogle dramatično da promene vojnu ravnotežu u Ukrajini i produže rat popunjavanjem ruskog arsenala, saopštili su ove nedelje Pentagon i Stejt department.
Kako se odnosi između Moskve i Teherana intenziviraju, Putinova vlada savetuje iranski režim kako da uguši proteste koji su zahvatili desetine gradova i više od stotinu univerzitetskih kampusa od 16. septembra, saopštila je Bela kuća prošle nedelje.
Teheran je Rusiji obezbedio dva tipa dronova. Šehid-136 je jeftin dron kamikaza napunjen bojevom glavom koja je teška oko šezdeset do osamdeset funti. Može da leti do hiljadu petsto milja. Ali može se koristiti samo jednom - uništava se pri udaru. („Šehid“ označava mučenika u islamu.) Mohadžer-6 može da ispaljuje projektile ili navođene bombe. Ima kraći domet — oko sto dvadeset pet milja - ali može da leti i do dvanaest sati. U oktobru su američki zvaničnici izvestili da su rani neuspesi naveli Iran da rasporedi trenere i tehničku podršku kako bi pomogao ruskim pilotima.
Iran planira da ubuduće šalje dronove u delovima da ih sastave Rusi, sa ruskim nacionalnim bojama i oznakama, kako bi prikrili poreklo. Šahid-136 se preimenuje u Geranium-2.
Iranska intervencija je bila strateška odluka – koja je do sada donela ograničenu ili minimalnu finansijsku dobit – koju su odobrili ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa, predsednik Ebrahim Raisi i Vrhovni savet nacionalne bezbednosti koji kreira politiku, rekao je američki zvaničnik, a dodao da se Iran snadao da će njegova uloga u ratu ostati u tajnosti.
Izvoz dronova je omogućio Ali Hadžizade, bivši snajperista koji je na čelu vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde, uključujući i njen program balističkih projektila. Smatra se jednom od najzapaljivijih ličnosti u Iranu. 2020. godine, kao odgovor na američko ubistvo Sulejmanija, naredio je raketni napad na američke snage u Iraku, najveći od Korejskog rata, u kojem je više od stotinu vojnika zadobilo povrede. Prethodne godine Hadžizadeove snage su oborile ukrajinski putnički avion; izginulo je sto sedamdeset i šest ljudi.
Iranska pomoć Rusiji izazvala je neuobičajene domaće kritike . U sredu je trideset pet bivših iranskih diplomata izdalo javnu izjavu pozivajući Teheran da proglasi neutralnost u Ukrajini.
„Pitanje rata u Ukrajini je teška greška u ovom istorijskom trenutku“, navodi se u saopštenju i dodaje da je u sadašnjem stanju zemlje, ulazak u neželjeni rat sa NATO, najvećim svetskim vojnim savezom izuzetno zabrinjavajući.
Bivše diplomate su istakle da SAD i EU veruju da su iranske isporuke oružja Rusiji kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti 2231, kojom je zabranjena prodaja ili kupovina iranskih dronova. Iran je "stvorio opasnu situaciju", upozorili su oni, koja bi mogla navesti UN da ponovo uvedu sankcije.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova brzo je osudilo svoje bivše izaslanike, tvitujući : „Diplomata ne kaže ništa javno što će neprijatelji njegove zemlje iskoristiti.
Uprkos zajedničkoj intervenciji u Siriji, Rusija i Iran su čudni prijatelji. Moskva ima dug i kontroverzan dosije u Teheranu. Godine 1941. Sovjetski Savez i Britanija su napali Iran zbog očigledne zabrinutosti zbog uticaja Nemačke na zemlju. Šah Reza Pahlavi je bio primoran da abdicira; otišao je u egzil u Južnu Afriku. U trojnom paktu, 1942. godine, Moskva i London su se obavezali da će povući svoje snage šest meseci nakon završetka Drugog svetskog rata. Ali, četiri godine kasnije, Josif Staljin je to odbio, navodeći pretnje sovjetskoj bezbednosti duž granice od 1100 milja koju je tada delila sa Iranom.
Obračun je proizveo prvu krizu novih Ujedinjenih nacija i doveo do čuvenog ultimatuma predsednika Harija Trumana Staljinu. Hladni rat između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, koji je trajao četrdeset pet godina, vodio je svoje poreklo iz ove konfrontacije. Strateške veze između Vašingtona i Teherana, su trajale do Islamske revolucije, 1979. Danas su Sjedinjene Države najteži zajednički protivnik i Rusiji i Iranu. Strateške karte su se ponovo okrenule.
Na predizbornom skupu u četvrtak, predsednik Bajden je predvideo kraj Islamske Republike. „Ne brinite, oslobodićemo Iran“, rekao je on u San Dijegu.
Saradnja Teherana sa Rusijom pooštrila je poziciju SAD i Evrope prema Iranu, a promena se ogleda i u nedavnoj izjavi sa samita G-7 u kojima se kritikuje brutalnost režima i podržavaju iranski demonstrante.
Rukovodstvo koje je sve tvrdokornije odbilo je da odustane pod domaćim i međunarodnim pritiskom. Iran je u petak organizovao skupove u devetsto gradova širom zemlje u znak sećanja na godišnjicu preuzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine. Stojeći ispred bivše američke ambasade, predsednik Raisi je odgovorio Bajdenu, "Gospodine predsedniče! Iran je oslobođen pre četrdeset tri godine i odlučan je da više ne bude vaš zarobljenik".
(Kurir.rs/New Yorker)