Irena ima dve materice, dva grlića i praktično dve vagine! Ova Beograđanka je fenomen i, uprkos izuzetno retkoj anomaliji, uspela je bez po muke da rodi dvoje dece! A to ženama s dve materice i ne polazi za rukom.
Saznanje da ima dve materice bilo je šokantno za vrlo mladu devojku, a nije se malo iznenadio ni ginekolog koji joj je radio ultrazvuk. Jer ova anomalija pogađa svega između 0,1 i 0,5 odsto žena.
- Bila sam mlada kada sam otkrila da u meni postoje dve materice, dva grlića i da imam tzv. vaginalni septum, odnosno pregradu koja vaginu deli nadvoje. Imam i dva jajnika, ali to je normalno - kroz smeh kaže za Kurir Irena Eklemović i dodaje da je jedan jajnik povezan s jednom matericom, a drugi s drugom.
I na snimku s ultrazvuka, koji nam pokazuje, vide se dve materice, koje, onako malo ukoso jedna pored druge, izdaleka liče na neke mačje oči u stomaku. A iznad obe materice vidi je po jedan jajnik.
- Još dok sam bila u stomaku majke, kako su mi doktori objasnili, u vreme kada je trebalo da mi se obrazuje materica, dogodilo se podvajanje u podeli gena i duplirali su mi se i materica i grlić, a praktično su stvorene i dve vagine tom pregradom. Porasla sam a da toga nisam bila svesna. Menstrualni ciklusi su mi oduvek normalni i uredni, problema nisam imala ni sa odnosima, niti sa bilo čime - priča Irena.
Iako mnoge žene s ovim fenomenom ne mogu da zatrudne, Ireni je to pošlo za rukom bez problema. I to kad se nije ni nadala, ni planirala. Upravo s trudnoćom je i saznala da je fenomen i da ima nešto što su mnogi lekari gledali samo u udžbenicima.
- Zatrudnela sam još kao studentkinja. Bilo je to vreme devedesetih, prošli vek, tad nije bilo normalno, kao sada, da tinejdžerke i vrlo mlade devojke idu na ultrazvuk. I na ultrazvuku na koji sam otišla kako bih utvrdila trudnoću saznala sam da imam dve materice i sve pomenuto što je s njima išlo. Moja beba bila je u desnoj materici. Bio je to šok za šokom - seća s Irena.
Sa 21 godinu prva dilema bila joj je - roditi ili ne?
- Nije bilo lako. A onda sam u GAK "Višegradska" srela neku Crnogorku, pacijentkinju, koja mi je rekla: "Džaba ti i škole, i karijera i provod i sve, ako se ne ostvariš kao majka. Kad ti se već dalo..." Tu sam prelomila. Potom su mi i sami doktori rekli da nisu sigurni ni kako bi mi izveli abortus i da sam ga htela jer je slučaj i previše komplikovan - veli Irena.
Ovu visokorizičnu trudnoću vodio joj je sada već pokojni prof. dr Aleksandar Petronijević, koji je porodio i njenu majku, a i Irenu te 1996. Hormonska terapija se podrazumevala.
- Išla sam i u Institut za majku i dete na genetska ispitivanja, koja su sada aktuelna i žene ih rade o svom trošku, a tada su bila retkost i ulivala su strah zbog sumnji na genetske anomalije bebe upravo posle otkrića moje anomalije. Srećom, sve je bilo u redu - priča Irena, koja nastavlja:
- Plašila sam se kako će biti proteći trudnoća, da li ću izgurati do kraja, šta će biti s bebom... Desna materica je potisnula levu i ostalo je dovoljno prostora se se beba razvije. Iako se uz moju anomaliju deca rađaju prevremeno i sitna su, manja od 2.500 grama, Filip Lav je imao 3.350 grama i iznela sam celu trudnoću.
Porođaj prirodnim putem nije dolazio u obzir, da se beba ne bi zaglavila. A ovaj svakako nije bio ni moguć jer dečak bio popreko okrenut. Kako se nagutao plodove vode, bio je u hipoksiji i reanimiran je.
Stigla je Irena da kao studentkinja rodi još jedno dete - Stefana Vuka, 1999. I on je začet prirodnim putem.
- I drugi put je beba bila u desnoj matrici. Očigledno je dominantnija u odnosu na levu, mada su iste veličine. Embrioskopiju, u to vreme najnoviju metodu, radio mi je prof. dr Aleksandar Ljubić. Sa svim tim iglicama gledao je da li je plod u redu. I sa Stefanom Vukom je sve bilo dobro, rođen je sa 2.900 grama. Jedino što je krenuo porođaj, pa su jedva stigli da izvedu hitan carski rez - veli Irena i dodaje da su obe bebe odmah išle na intenzivnu negu i u inkubator baš zbog mamine anomalije.
I posle svega, Irena je zadovoljna. Opet bi, veli, isto:
- Mislila sam da mi je oduzeta mladost, ali i s decom sam stigla da završim dva fakulteta, izlazim, putujem i ostvarim se i poslovno. Sinovi su sada na fakultetu, a u neku ruku smo i drugari iako me poštuju kao majku. Naravno, ne bih sve ovo mogla da nisam imala podršku porodice...
Kurir.rs/Jelena S. Spasić