Zašto bitka za Herson nije Staljingradska bitka? Ta fraza da je Herson nova Staljingradska bitka je potekla iz britanskih tabloida, koji se nalaze u paralenoj stvarnosti. I niko nije objavio toliko lažnih vesti kao britanski tabloidi, počev od smrti načelnika GRU-a na sirijskoj obali. Čovek je umro prirodnom smrću u podmoskovlju gde je i živeo, ali nije nikakav problem da se slaže, ako treba da se laže. Englezi su šampioni u tome. Što više lažu o Rusiji to se zanimaju manje sobom. Što više lažu to je šansa da se pojavi neki novi Kim Filbi veća.
Prvo Englezi nemaju pojma o ratovanju na kopnu. Ko god misli da Englezi znaju da ratuju neka pogleda istoriju operacije Market Garden i tu će da se vidi veliki poraz britanske vojske u sukobu sa Vermahtom. Englezi su kroz istoriju mogli da pobeđuju narode koji su koristili koplje i štitove i eventualno u Africi Talijane za vreme Drugog svetskog rata. Tako da su oni najmanje pozvani da neku bitku proglase novom Staljingradskom bitkom.
Staljingrad, je imao dvostruki značaj za Hitlera. Prvi je taj ideološke prirode, što bi zauzeo grad koji nosi ime Staljina i to bi proglasio kao veliku pobedu nad boljševizmom. A drugi je taj što su Nemci po svaku cenu pokušavali da se domognu Azerbejdžana, odnosno južnog Kavkaza kako bi mogli da imaju zalihe nafte. Staljingrad je postao za Nemce važan, tek onda kad nisu uspeli da osvoje Moskvu i kad su u zimskoj kontraofanzivi 1941. odbačeni od Moskve. Onda su Nemci videli da će drugi svetski rat trajati duže nego što su planirali i shvatili su da im je potrebno gorivo za ratovanje. Nemci su uz pomoć IG Farbena koristili sintetičko gorivo, jer su imali male zalihe prirodnog goriva.
Staljingradska bitka je samo velika bitka, ali ne i presudna. Zato što je ona dugo trajala, ali Nemci su pored toga imali mogućnosti da i na drugim pravcima vrše ofanzivna dejstva. Primer toga je Kurska bitka koja je došla posle Staljingradske bitke, zato što Staljingradska završila u februaru 1943, a Kurska je trajala od 5. jula do 23. avgusta 1943. Znači Staljingradska bitka nije presudna, zato što su Nemci mogli da isplaniraju i sprovedu Operaciju Citadela kako je bio zvanični plan za Kursku bitku.
Rusi su pobedili u Kurskoj bitci zahvaljujući Kimu Filbiju. Kim Filbi je posle prebega u Sovjetski Savez i predavao u školi KGB, a studenti su voleli da ga upitaju, koja je najbitnija informacija koju je dostavio u Moskvu. On je rekao o Bici za Kursk. Rusi su imali nemačke planove, utvrdili su se na vreme. Napravili su ešalonsku odbranu, bila im je bitna samo pobeda, ne i tehnika i ljudstvo. Ruska logika je da kvanitet pobeđuje kvalitet, da je bitna pobeda, a kakve su žrtve pale to kod Rusa nikad nije bilo važno.
Znači sama po sebi Staljingradska bitka nije prelomna, jer da jeste prelomna ne bi bilo Kurske bitke u kojoj su Nemci pali. Presudna bitka Drugog svetskog rata je bitka kod Kurska. To je istorijski potvrđeno. Potvređeno je svakim udžbenikom iz vojne istorije.
Zašto Herson ne može da bude ključna bitka ? Zato što postoji jedna stvar koja treba da se zna. Ne samo ključna, pogrešan je naziv Nova staljingradska bitka. Sve da Ukrajina zazume Hersonsku i Zaporošku oblast i Krim, rat neće biti gotov. Zašto? Jer Ukrajina ostaje bez struje.Čak i da Rusi izgube Herson moraće još više da gađaju eletkromrežu Ukrajine, pa će da se vrši evakuacija ne samo 3 miliona ljudi iz Kijeva, nego i 3 iz Dnjepropetrovska. Te dve poslednje bitke na istočnom frontu Staljingradska i Kurska su se odvijale na širkom bojnom polju, gde su dve zaraćene strane mogle da dovlače rezerve, da rotiraju brzo oklopne snage sa jednog krila na drugo. Rotiranje ukrajinskih snaga na frontu iz Nikolajeva prema Herosnu nije moguće, jer širina fronta je isuviše mala. Misliti da se na tako uskom prostoru može da se koncentriše 10.000 tenkova naprosto nije tačna. pošto Ukrajina nema veliki broj tenkova. Ona ima veliki broj oklopnih vozila, pa koristi vozila Patria 6x6, koristi australijski Bušmaster. Ukrajinci su doveli oklopnjake iz Vijetnamskog rata M-113 koji su, gle čuda još lošiji od proizvoda iz JNA BVP M-80. Gle čuda biti lošiji od tog proizvoda je jako teško. Tamo nema mesta da se smesti 10.000 tenkova na tom prostoru.
Rusi mogu vrlo lako da okruže ukrajinske snage na tom prostoru u gradu Hersonu, u okolini Hersona. Ukrajina je prestala da vrši ofanzivna dejstva na centralnom delu fronta i ako Rusi zauzmu Slovjansk/Bahmut. Ukrajinci neće imati nikakve rezerve da zatvore taj pravac zbog ofanzive na Herson. Rusima je otvoren put prema Krematorsku, Dnjepropetrovsku, a ako se Kijev isprazni, što je vrlo verovatno Rusi mogu da zauzmu Kijev, kao što Vizantijska imperija nije imala smisla, sa okupiranim Konstantinopoljem, pa je posle formirana Nikejsko carstvo, tako ni nezavisna Ukrajina neće imati smisla bez Kijeva, a neodstatak električne energije će da se odrazi na mogućnost Ukrajine da koristi PVO sredstva, jer ona rade na struju. E ako nema struje ima generatora, to će da bude fantastična meta za ruske protivradarske rakete.
Ima još jedna stvar, se ne desi evakuacija Kijeva i stanovništvo odluči da se troši gorivo, da bi se oni grejali. Tako da budućnost Ukrajine nije svetla, jer Ukrajina ulazi u ofanzivne operacije na zimu. Ako stvarno misle da zimi mogu da vrše ofanzivne operacije zimi, neka pogledaju istoriju Drugog svetskog rata i iskustva Vermahta. Oni uopšte svoje trupe nisu pripremili za zimu. I Zapad umesto da šalje tople šatore, zimsku uopremu, oni šalju oružje, jer im interes nije da pomogne ukrajinskom narodu nego da produži rat do krajnjih granica. Zapad ima lošu pretpostavku da slaba Rusija neće moći da pomogne Kini, ali ni ne shvataju da slaba Rusija će svakako da bude saveznik Kine i da traže druge saveznike po svetu. Ali slabe procene na Zapadu o Rusiji nisu od juče. Robert Džervis nije džabe napisao knjigu Zašto obaveštajne službe podbacuju, odnosno lažu i bilo bi izuzetno da se ta knjiga izuzetnog Roberta Džervisa prevede na srpski.
Kurir.rs/B.Jovanović