ZELENSKI KRENUO U RAT I PROTIV UKRAJINSKIH OLIGARHA! Kijev preuzeo kontrolu nad pet strateških kompanija

Printscreen Twitter

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da je Kijev preuzeo kontrolu nad pet strateških kompanija koje su prethodno bile u vlasništvu ukrajinskih oligarha. To je objašnjeno „ratnim naporima zemlje“, piše Fajnenšel tajms.

Ukrajinska vlada zaplenila je najvećeg proizvođača nafte u zemlji "Ukrnaftu", kao i "Ukrtatnaftu", najveću rafineriju u zemlji, koja je obustavila rad nakon ruskih raketnih napada u prvim mesecima invazije.

Obe kompanije je kontrolisao Igor Kolomojski, oligarh koji je svojevremeno podržao predsedničku kandidaturu Zelenskog 2019. godine, a sada se suočava sa istragom o nelikvidnosti Privatbanke, još jedne kompanije u čijem je vlasništvu učestvovao. Do sredine 2010-ih, Kolomojski je bio jedan od najmoćnijih ljudi u Ukrajini.

Printscreen 
foto: printscreen

Navodno je nizom mrtvačkih kovčega obložio predvorje ruske naftne kompanije koju je želeo da „ugasi“, a u kancelariji je držao akvarijum za ajkule. Volodimir Zelenski, aktuelni predsednik Ukrajine, ne bi bio tu gde je danas bez Kolomojskog. Kao glumac i zabavljač, Zelenski je radio za medijsku mrežu pomenutog oligarha – koja ga je podržavala kada se kandidovao za predsednika Ukrajine. Početkom 2021. godine, Zelenski je navodno prekršio sopstvena pravila karantina i organizovao rođendansku zabavu u stanu Kolomojskog u Kijevu, preneo je britanski konzervativni časopis "The Spectator".

Ali danas se čini da je prijateljstvo puklo. Kijev je takođe kupio "MotorSich", proizvođača avionskih turbina i helikopterskih motora sa sedištem u Zaporožju.

„Ovakvi koraci su neophodni našoj zemlji u ratnim uslovima i pomoći će u zadovoljavanju hitnih potreba našeg odbrambenog sektora. U ovim teškim vremenima moramo sve svoje snage usmeriti na oslobođenje naše zemlje i naroda, a to je moguće samo uz bezuslovnu podršku našoj vojsci", napisao je Zelenski na Telegram kanalu.

Državne zaplene - koje ukrajinski zvaničnici opisuju kao privremene - dolaze usred nekoliko nedelja ruskih napada na energetsku infrastrukturu širom zemlje. Ali oni takođe dolaze godinu dana nakon što je Zelenski progurao takozvane reforme „deoligarhizacije“ kroz parlament u cilju suzbijanja uticaja najbogatijih biznismena u zemlji.

Kolomojski je, kako je već navedeno, suočen sa domaćim i međunarodnim istragama zbog nelikvidnosti PrivatBanke. Banka je nacionalizovana 2016. godine nakon što su vlasti otkrile gubitke od više od 5 milijardi dolara koji nisu evidentirani u poslovnom bilansu.

Nadalje, Vjačeslav Boguslajev, bivši vlasnik i predsednik nacionalizovanog "MotorSicha", uhapšen je prošlog meseca pod optužbom za izdaju. Lokalni tužitelji tvrde da je kroz izvozne operacije proizvedene motore usmerio prema Moskvi koja ih je koristila za svoje helikoptere. Boguslajev je kontrolni udeo u "MotorSichu" nameravao da proda kineskoj firmi "Skyrizon", ali su, ima tome neko vreme, ukrajinske vlasti blokirale taj potez zamrzavanjem deonica.

I Kolomojski i Boguslajev poriču nedela koja im se stavljaju na teret. Među kompanijama koje je država preuzela u nedavnoj akviziciji je i "AutoKraz", proizvođač kamiona koji proizvodi i vozila za domaći vojni transport, kao i vozila za transport raketnih sistema. Firma je prethodno bila u vlasništvu ukrajinskog oligarha Kontantina Živaga. Živago poslednjih godina živi u egzilu nakon što su vlasti u Kijevu, baš kao u slučaju Kolomojskog, protiv njega pokrenule istragu vezanu uz nesolventnost banke u čijem je vlasništvu prethodno participirao.

"AutoKraz", zaplenjen je i "Zaporižtransformator", proizvođač delova električne mreže u Zaporožju. Prethodno je kompanija bila u vlasništvu Konstantina Grigorišina, oligarha i vladara ukrajinskog energetskog sektora kojeg su Rusi 2015. optužili za utaju 10 miliona evra poreza. Grigorišin je nakon toga iz Rusije trajno preselio u Ukrajinu gde je, u međuvremenu, stekao ukrajinsko državljanstvo. Grigorišin, inače, poseduje rusko, ukrajinsko i kiparsko državljanstvo.

Bivši ukrajinski premijer Jacenjuk je tokom svog mandata 2014. i 2015. godine od Službe sigurnosti tražio da se istraži povezanost Grigorišina s finansiranjem antiukrajinskih političkih snaga (uključujući Komunističku partiju Ukrajine), ali da se istraži i saradnja s FSB-om, ruskom obaveštajnom službom, prenosi "Jutarnji list".

Na zajedničkom brifingu za novinare u ponedeljak, kijevske su vlasti, predvođene Zelenskim, premijerom Šmihalom i ministrom obrane Oleksejom Reznikovom, insistirale da preuzimanje ovih preduzeća de fakto ne znači nacionalizaciju.

- Ovo je direktno preuzimanje imovine u ratnim uslovima. To su potpuno različite pravne forme - rekao je Reznikov, a prenosi Rojters.

Kurir.rs/Jutarnji.hr