Metodologija projektnog menadžmenta je skup principa, alata i tehnika koje se koriste za planiranje projekata, njihovo izvršavanje i upravljanje njima. Pomaže projektnim menadžerima da vode članove tima i upravljaju poslom, istovremeno olakšavajući timsku saradnju.
Postoji mnogo različitih pristupa upravljanju projektima i svi imaju svoje prednosti i nedostatke. Ne funkcionišu svi podjednako dobro u svim industrijama ili vrstama projekata. Da biste odlučili koja vrsta projekata vam najviše odgovara, moraćete bolje da se obavestite o različitim metodologijama.
Bez obzira na to da li planirate karijeru u sektoru informacionih tehnologija ili u nekoj drugoj oblasti, gotovo svaka od metodologija koje ćete u nastavku pronaći može se primeniti u svakoj industriji. Zato sačuvajte ovu listu.
Metodologija vodopada (Waterfall)
Reč je o verovatno najjednostavnijoj i najlinearnijoj od svih metoda upravljanja projektima na ovoj listi. Ovo je tradicionalni pristup.
Naziv je prikladan, jer je metodologija vodopada proces u kojem faze projekta teku naniže. Model zahteva da pređete iz jedne faze u drugu tek kada je prethodna uspešno završena.
Kada ga koristiti: Metoda vodopada predstavlja odličan pristup za proizvodne i građevinske projekte, koji su strogo strukturirani, jer su promene po prirodi posla preskupe.
Agilna metodologija
Agilno upravljanje projektima je evoluirajući i saradnički način za samoorganizovanje u timovima. Kada se primeni, ova metodologija planiranja procesa i rada prvenstveno je prilagodljiva, prati razvoj proizvoda ili projekta, zahteva ranu isporuku i uvek je otvorena za promene ako to vodi ka poboljšanju rezultata. Za razliku od vodopada, agilna metodologija je brza i fleksibilna.
Agilna metodologija nudi projektnim timovima veoma dinamičan način rada i saradnje. Zato je ovaj pristup popularan kada je reč o upravljanju projektima za razvoj proizvoda i softvera.
To je zato što se ono što mi smatramo agilnim zaista pojavilo 2001. godine sa objavljivanjem „Manifesta za agilni razvoj softvera“, koji je pisalo čak 17 menadžera koji su radili na razvoju softvera.
Kada ga koristiti: Praksa je nastala u razvoju softvera pa samim tim dobro funkcioniše u tom domenu. Međutim, ona se lako može primeniti i za druga rešenja u oblastima u kojima se teži napredovanju sa inovacijama ali istovrrremeno postoji i neizvesnost. Takve oblasti su primena agilnih rešenja za motorna vozila, medicinske uređaje, hranu, odeću, muziku i još mnogo toga. Takođe se koristi i u drugim vrstama projekata kojima je potreban brzi raspored proizvodnje, kao što je marketing.
Scrum metodologija
Scrum predstavlja kratkoročan pristup upravljanju projektima. Često je vezan za dvonedeljne projektne cikluse koje odlikuju petominutni dnevni sastanci, poznatiji kao stojeći (standup) sastanci. Ova metodologija funkcioniše u agilnom okviru za upravljanje projektima. Proces najčešće vodi osoba na poziciji takozvanog scrum mastera (zaštitnika tima). Iako je bilo pokušaja da se ova metoda prilagodi i većim organizacijama, ova metodologija je idealna za timove od najviše 10 ljudi.
Termin je prvi put upotrebljen u članku koji su u časopisu „Harvard Business Review” 1986. godine objavili Hirotaka Takeuči i Ikudžira Nonaka. Postao je deo agilnosti kada su Ken Švaber i Majk Bidl napisali knjigu „Agilni razvoj softvera sa Scrumom“ 2001. godine.
Kada ga koristiti: Kao i agilna, scrum metodologija se uglavnom koristi u razvoju softvera, ali zagovornici tvrde da je primenljiva u bilo kojoj industriji ili biznisu, uključujući maloprodajnu logistiku, planiranje događaja ili bilo koji projekat koji zahteva određenu fleksibilnost. Međutim, efikasnost ove metode počiva na strogoj raspodeli uloga u timu.
CPM metodologija
U metodi kritične putanje (CPM) gradi se model projekta. On uključuje sve aktivnosti navedene u strukturi posla, trajanje tih zadataka, pobrojane sve vrste zavisnosti jednih zadataka od drugih, označavanje prekretnica i većih faza projekta, kao i tačke u kojima treba da se isporuče rezultati vašeg projekta.
Sa ovim informacijama možete identifikovati najduži niz neophodnih zadataka za završetak projekta, koji se naziva kritični put. Moraćete da pazite na te zadatke jer ako jedan od njih bude odložen, ceo projekat će biti odložen.
Kada ga koristiti: CPM najbolje funkcioniše sa manjim ili srednjim projektima. Što je projekat veći, to može biti teže uzeti sve podatke koji su vam potrebni za dijagram i shvatiti ih bez softvera za upravljanje projektima.
Pre svega bi trebalo razmisliti o tome da li se vaš projekat tokom razvoja može menjati i prilagođavati ili mu je neophodan vrlo jasno ustanovljen niz koraka pre samog početka. Kada odgovorite na ovo pitanje, moći ćete da izaberete i metodologiju koja vam najbolje odgovara. Da biste uopšte mogli da se služite bilo kojom od navedenih metoda, neophodno vam je znanje i iskustvo koje možete steći samo kroz obrazovanje. Zato upišite menadžment projekata i napravite korak ka karijeri uspešnog menadžera
Tim Edukacija