Kada bi svi u vozilima vezivali sigurnosni pojas, imali bi najmanje stotinu mrtvih manje svake godine na putevima u Srbiji. Zabrinjavajući je podatak da je za samo za prvih devet meseci ove godine, od 471 lica koji su poginuli u saobraćaju, njih 115 je nastradalo jer nisu bili vezani sigurnosnim pojasom!
Ove šokantne podatke otkrio je za Informer načelnik Uprave saobraćajne policije MUP, pukovnik Slaviša Lakićević (47). On napominje da je procenat korišćenja sigurnosnog pojasa na prednjim sedištima 70-80 odsto, dok znatno manji broj ljudi vezuje pojas na zadnjim sedištima, manje od 20 odsto.
- Kada bi promenili svest ljudi tako da taj procenat skoči na 90 odsto, koliko je u razvijenim zemljama, spasili bi mnogo života svake godine - ističe Lakićević.
Kako bi ilustrovao važnost vezivanja pojasa, pukovnik Lakićević je podsetio na stravičnu nesreću kod Čačka krajem juna ove godine, kada su četvorica mladića izgubila život u povratku iz provoda.
- Automobil u kom su bili nije se kretao velikom brzinom, ali vozač i putnici u njemu nisu bili vezani. Niko ne može da vam tvrdi, ali uveren sam da bi svi preživeli da su imali vezan sigurnosni pojas - kaže Lakićević, i podseća na još jednu sličnu tragediju:
- Početkom septembra ove godine na putu Užice - Zlatibor dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su takođe nastradala četvorica mladića. Slična situacija, povratak iz noćnog provoda, nevezivanje sigurnosnog pojasa... Vozilom je upravljao profesionalni vozač. Međutim, i pored svega toga, da je neko od njih bio vezan pojasom, verovatno bi preživeo. Naš sagovornik naglašava da i pored velikog truda koji ulaže Uprava saobraćajne policije, Agencija za bezbednost saobraćaja i Vlada Srbije na edukaciji stanovništva o saobraćajnoj kulturi, postoje ljudi koji teorijama zavere šire neistine o sigurnosnim pojasevima, čime ozbiljno ugrožavaju bezbednost vozača i putnika.
- Čuli ste za onu priču kako sigurnosni pojas ustvari šteti onom ko ga veže jer ga, navodno, prilikom sudara povredi. To su opasne neistine! Voleo bih da ljudima koji to pričaju pokažem snimke saobraćajnih nesreća. Možda bi promenili mišljenje kada bi, na primer, videli kako putnik, koji nije vezan, pri naglom kočenju ili udaru, sa zadnjeg sedišta inercijom "poleti" i udari vozača ispred sebe i ubija ga na mestu - kaže Lakićević.
Inače, za prvih deset meseci ove godine pripadnici saobraćajne policije napisali su ukupno 1.134.388 kazni, najviše za prekoračenje brzine, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i vožnju pod dejstvom alkohola. To su ujedno i tri "najveća izazova sa kojima se susreće saobraćajna policija".
- Od početka godine do kraja oktobra napisana je 51.651 prijava za vožnju pod dejstvom alkohola, 167.656 kazni za nekorišćenje pojasa, a čak 452.866 prijava za prekoračenje brzine - objašnjava naš sagovornik.
On najavljuje povećanje kazni za vožnju pod dejstvom alkohola, nevezivanje pojasa, ali i korišćenje telefona u toku vožnje.
- Nikome iz policije nije cilj da se vozači kažnjavaju, već želimo da se postavimo kao stručni partneri građana i da obezbedimo povoljno stanje bezbednosti saobraćaja. Mogu da razumem da neko popije koju kapljicu više, ali ne i da nakon pijanke sedne za volan. Ako ste već pili alkohol, pozovite prijatelja ili taksi da vas vrati kući. Nemojte rizikovati da pijani izazovete tragediju - apeluje Lakićević.
Jedna od mera, koja bi prema mišljenju našeg sagovornika smanjila procenat vozača koji vozi pod dejstvom alkohola, je trajno oduzimanje vozila. - Ta inicijativa postoji duži niz godina, ali je potrebno da ima utemeljenje u zakonu i da cela ta oblast bude adekvatno uređena. Kao načelnik, podržavam ideju da se vozačima povratnicima, koji su zatečeni za volanom sa više od dva promila alkohola u organizmu, oduzme vozilo - naglašava Lakićević.
Načelnika posebno zabrinjava statistika po kojoj u saobracaju najviše ginu mladi vozači, uzrasta od 17 do 29 godina.
- Zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, Ministarstvom saobraćaja i ostalim važnim društvenim činiocima radimo na Nacrtu strategije bezbednosti saobraćaja koja ce važiti do 2030. godine. To podrazumeva nove mere i smernice što se tiče ove oblasti, a jedna od ugroženih grupa kojoj želimo najviše da pomognemo su mladi vozači. Cilj nam je da smanjimo tu crnu statistiku - objašnjava sagovornik našeg lista i dodaje da mladi često voze pod uticajem alkohola, ali i opijata:
- Kada smo videli u kojoj meri su narkotici zastupljeni među mladima, nabavili smo 50 uređaja koji detektuju prisustvo opijata u krvi. Na taj način smo otkrili na hiljade prekršaja kod mladih i spasili ko zna koliko života. Samo za prvih deset meseci ove godine otkriveno je 2.099 prekršaja te vrste, a najviše kod vozača uzrasta do 29 godina. U odnosu na isti period prošle godine, to je za 72 odsto više napisanih kazni za vožnju pod dejstvom narkotika!
Zanimljivo je da svake godine u Srbiji bude registrovano oko 200.000 novih vozila, čiji je prosek starosti 17 godina, a to prema rečima načelnika Lakićevića takođe negativno utiče na bezbednost saobraćaja. Tokom prethodnih 10 godina, broj registrovanih putničkih vozila povećan je sa 1.662.000 na 2.165.000, a značajno je povećan i broj vozila u tranzitu, što zahteva veće prisustvo saobraćajne policije na terenu. Procena je da je intenzitet prosečnog dnevnog saobraćaja na džavnim putevima prvog reda povećan za oko petinu u odnosu na prethodni period, pri čemu je naročito primetno uvećanje intenziteta komercijalnog saobraćaja (autobusi i teretna vozila). - Sumnjam da postojeća putna infrastruktura može primiti toliku količinu vozila. To je nešto što se mora rešavati na državnom nivou - priča naš sagovornik.
Pored postojećih 68 kamera za automatsku detekciju prekršaja koje su instalirane na najvažnijim saobraćajnicama u Beogradu, do kraja godine bi trebalo da se postavi dodatnih 55 nadzornih uređaja, koje će pokrivati 122 saobraćajne trake. - Kamere će automatski detektovati prekršaje, i to prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine, vožnju žutom trakom, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, nepropisno preticanje, korišćenje telefona u toku vožnje... U Londonu, na primer, postoji 20.000 takvih kamera - priča načelnik.
On se osvrnuo i na novi sistem kontrole brzine vozila na auto-putevima. Raniji sistem predviđao je da se meri prosečna brzina u odnosu na vreme koje je vozilu potrebno da bi stiglo od jedne do druge naplatne rampe. - Dešavalo se da vozač na auto - putu vozi nedozvoljenom brzinom, a onda sedne na benzinsku pumpu, napravi kratku pauzu i tako smanji prosečnu brzinu i ne zaradi nikakvu kaznu. Zato će novi sistem meriti prosečnu brzinu na mnogo više lokacija na autoputevima i brzim saobraćajnicama, gde će biti najmanje 50 lokacija na kojima su postavljene kamere - rekao je Lakićević.
Ako nekom stigne prijava za prekoračenje brzine, imaće mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu iznosa kazne, ali samo ukoliko nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 km/sat. Kada su stranci u pitanju oni se kažnjavaju na licu mesta.
Pored prekoračenja brzine, nove kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa. - Takvi prekršaji biće sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu, a dokaz će biti fotografija vozila sa registarskom oznakom, ali i fotografija na kojoj se vidi osoba koja čini prekršaj - ispričao je načelnik.
Kurir.rs/Informer