Parohijani su samoinicijativno skupili potpise za peticiju da se otac Aleksandar vrati u njihovo selo
ČENTA - Pravoslavni vernici iz banatskog sela Čenta više od dvadeset dana biju bitku s episkopom banatskim Nikanorom koji je, kako tvrde meštani, "proterao seoskog sveštenika Aleksandra Bastu bez ikakvog valjanog razloga".
Parohijani su samoinicijativno skupili potpise za peticiju da se otac Aleksandar vrati u njihovo selo i poslali su vladici. Međutim, on nije želeo da prihvati molbu meštana.
Kako za Novu ispričao ginekolog dr Dušan M. Protić (76) iz Čente, sveštenik Aleksandar je za pet godina, koliko je bio u ovom mestu, uradio mnogo.
„Potičem iz svešteničke porodice, veliki sam vernik, zato činim sve što je u mojoj moći da pomognem tom jadnom čoveku i njegovoj porodici koji su preko noći ostali bez krova nad glavom. A zbog čega? Zato što je na jednom sastanku s parohijanima rekao „Među nama ima ljudi i neljudi“. Neko se od prisutnih našao uvređen, pa je obavestio vladikinog namesnika u Opovu. Taj koji ga je tužakao je zapravo sveštenik koji je premešten iz Glogonja u Opovu, kog je vladika kaznio, pa je na ovaj način želeo da mu se dodvori i prijavio je našeg sveštenika za tu rečenicu“, objašnjava naš sagovornik.
Kako dalje priča, vladika Nikanor je sličan potez napravio pre nekoliko meseci kada je smenio sveštenika iz Vladimirovca jer navodno nije bio zadovoljan hranom na seoskoj slavi.
„To dovoljno govori o njegovoj bahatosti. Pisao sam Nikanoru, nije mi odgovorio. Napisao sam mu da naš sveštenik nije napravio nijedan kanonski propust. Nikanor je, očigledno, samo čekao momenat da otera našeg sveštenika. Kada su parohijani čuli da je otac Aleksandar premešten u Žitorađe, u oronuli dom gde nema ni kučeta, ni mačeta, ni drva za zimu, apsolutno ništa, odmah su počeli sa skupljanjem potpisa. Stajali su u redu da se potpišu da se sveštenik vrati, a otac to i ne zna“.
Sveštenik Aleksandar je, prema rečima sagovornika, pet godina službovao u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u Čenti, a za to vreme, svi meštani su ga zavoleli jer je svima pomagao.
„Svima je davao savet, u svaki dom je ulazio. Kada je sveštenik došao, ujedinio je selo svojom skromnošću, željom i pristupom. Nikada nije gledao na imućno stanje parohijana. Prethodni sveštenik nije bio tako požrtvovan. U crkvenoj porti je, zalaganjem sveštenika i parohijana, napravljeno dečje igralište. Čenta je selo sa dosta dece, škola je puna i kad dođe leto, divota je gledati majke koje šetaju i vozaju decu u kolicima po ulici“.
Dr Protić kaže da je sveštenik napustio crkveni dom pre dvadeset dana, dok je njegova porodica još u toj kući.
„Njegova deca i žena treba uskoro da se isele. Čuo sam od ljudi da je taj dom u Žitištu gde se preseljava, oronuli parohijski dom pun vlage i nepodoban za život. Ne zna se ni šta će biti sa decom i suprugom. Odakle im ogrev, drvo? Ovde je imao neke koke, gajili su da bi se hranili, morali su sve da pokolju i i sad su na ivici siromašta. Aleksandar Basta je izbeglica iz Hrvatske, divan, edukovan čovek, intelektualac u pravom smislu te reči. Otac četvoro dece, supruga mu je medicinska sestra koja je preuzela brigu o jaslicama u selu, ima negde oko 13 mališana o kojima ona vodi brigu. Šta će sada biti sa tom decom? Ko će da ih čuva?“
Vladika Nikanor je po hitnom postupkU naložio da sveštenik Aleksandar napusti Čentu, a ni vladika, niti njegov namesnik nisu se oglašavaLi povodom ove odluke.
„Nisu želeli da nas prime, ne zanima ih kako će sveštenik nastaviti dalje da živi. On prima platu 25.000 dinara. Pomagali su mu parohijani. On je jedan skrOman čovek, vozi skroman auto, ni sa čim se ne ističe kao što to čine mnogi sveštenici. Kuća u kojoj je boravio bila je isto oronula, ali ju je koliko toliko obezbedio za život A toliko je uradio za selo, celu Čentu je priveo Bogu, crkva je za praznike puna vernika. Kada bi čuo da je neko oboleo, služio bi po sedam-osam molitvi u toku nedelje, bez ikakve nadoknade. Greh je za njega, zaista“, kaže dr Protić.
Kurir.rs/Nova