DA LI JE ŠKOLA OBAVEZNA DA REAGUJE NA VRŠNJAČKO NASILJE KOJE SE DESI VAN ŠKOLE? Ovo je dilema mnogih, a PROPISI SVE JASNO NALAŽU!
Kada se bilo koji oblik vršnjačkog nasilja dogodi u školi svima je jasno da ta obrazovna ustanova mora da reaguje po zakonom i pravilnicima tačno utvrđenim koracima za zaštitu žrtve nasilje i sankcionisanje malih siledžija.
Međutim, iskustvo govori da roditelji, ali i mnogi prosvetni radnici, imaju nedoumicu oko toga da li je škola u obavezi da preduzima mere u situacijama kada ima saznanje da se vršnjačko nasilje desilo van ustanove, dakle van škole i školskog dvorišta, i u vreme kada nije bilo nastave.
Dakle, dilema je da li škola mora da reaguje na nasilje koje se desi nad njenim učenicima na primer u dvorištu, ili pak na putu od kuće do škole, u autobusu, daleko od obrazovne ustanove?
Međutim, u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje izričito se navodi sa je "ustanova dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema".
Takođe, i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja članom 111 koji se tiče zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja jasno navodi da je "ustanova dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta, učenika ili odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja".
Taj zakon predviđa da za slučajeve vršnjačkog nasilja, direktor škole pokreće vaspitno-disciplinski postupak. Direktor je taj koji vodi postupak i okončava ga rešenjem. Tokom vaspitno-disciplinskog postupka učenik uz prisustvo roditelja i ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i dati pisanu izjavu. Ukoliko se roditelj ne odazove, direktor postavlja psihologa ili pedagoga da zastupa interese škole i obaveštava centar za socijalni rad.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola za Kurir objašnjava kako nasilje može da se prijavi ako se dogodi van škole.
- Kada su deca u autobusu i idu kući iz škole, oni nemaju nadzor nastavnika. Nastavnik ne zna da li se desila posle škole neka tuča ili nasilje, ali dete zato to može sa svojim roditeljem da prijavi u školi. Kada ispriča u pranji roditelja da ga je neko na primer maltretirao, škola je dužna da reaguje i dalje obavesti o tome sve nadležne - MUP, ministarstvo i školsku upravu tog grada u kojoj je škola - kaže Antić i dodaje da iako nastavnik na primer ne može da vidi neko maltretiranje koje se dešava van škole, nastave i blizu kuća, ipak može da prepozna nasilnike.
- Pedagozi, nastavnici i direktori znaju ko su potencijalni učenici za vršnjačko nasilje i pravljenje problema inače. Nije problem napraviti jednu takvu evidenciju i strategiju kako reagovati. Problem je što se primećuje manjak volje kod prosvetnih radnika da ovakve stvari prijavljuju jer će potom biti marginalizovani.
Kada se na primer nasilje dešava u dvorištu škole, objašnjava naš sagovornik, škola je opet svakako dužna da reaguje, a prvi koji to treba da uradi je dežurni nastavnik.
- Nastavnici sada dežuraju i oni prvi primete čarke, tuče. Ako se primeti problem, to se prijavljuje školskom policajcu, dalje direktoru škole koji potom o tome obaveštava nadležno ministarstvo i školsku upravu.
A kada se nasilje desi u školi, svakako da škola na to ne sme da zažmuri.
- Zna se tačno koje dete maltretira druge, gura na hodniku, izbija sendviče drugoj deci iz ruku. Nastavnici to ne prijavljuju uvek, ali bi morali. Škole su pod video nadzorom te bi i to neko morao dodatno da kontroliše - kaže naš sagovornik.
Suzana Trajković
Bonus video