Jedna od prvih emisija koja je počela da se emituje na Kurir televiziji od njenog postanka jeste "Puls Srbije". Za dve i po godine menjala se i rasla kako je napredovala i sama televizija, ali i kako su to zahtevali njeni gledaoci. Za to vreme menjali su se i njeni voditelji, pa četverac koji danas radnim danima informiše i zabavlja auditorijum čine Milica Marković, Anastasija Čanović, Miloš Anđelković i Ivan Gajić.
Miloš je tu od samog početka, a onda mu se pre godinu dana pridružila Milica, nakon što je sa RTS prešla na Kurir televiziju. U januaru deo njihovog tim koji "brine" o estradnim temama postao je i Ivan. Sa iskustvom iz nekoliko dnevnih novina i nedeljnika, stigao je na našu televiziju gde je 3. januara počeo da vodi emisiju "Puls Bara", a potom i "Pitanja gledalaca" i "Izbacivanje" u okviru rijalitija "Bar". Od ove sezone u "Pulsu" je i Anastasija koju su gledaoci Kurir televizije već upoznali u "Jutarnjem programu" i emisijama zabavne redakcije.
Šta se sve za dve i po godine promenilo u "Pulsu Srbije"?
Miloš: Emisija je doživela manje izmene, što je i očekivano, a svrha promena je da budemo još aktuelniji, bolji i gledaniji.
Milica: "Puls Srbije" danas je još dinamičniji i aktuelniji. Koncept je delom izmenjen i prati inostrane standarde kada je reč o živim, kolažnim emisijama. Ono što se nije promenilo jeste temeljan pristup svim važnim temama koje zanimaju naš narod, od društva, preko političkih dešavanja, pa do zabave. I dalje jednako posvećeno osluškujemo puls naših gledalaca.
Da li je i koliko teško raditi kolažnu emisiju?
Anastasija: Pripremamo se svakodnevno, i na televiziji i van nje. Ne postoji informacija koja je novinaru i voditelju beznačajna.
Miloš: Nemamo radno vreme, čitamo, informišemo se i pripremamo čak i kod kuće.
Milica: Već sam navikla da tokom celog dana, uz prelistavanje štampe, očekujem obaveštenja na mobilnom telefonu iz minuta u minut. Možda bi mi to nekada zvučalo opterećujuće, ali danas sam potpuno navikla da procesuiram toliku količinu informacija.
Pamtite li neko iznenađenje u emisiji?
Ivan: Ona su nepredvidiva. Imao sam već dojavu o podmetnutoj bombi u emisiji, pa smo svi morali da se evakuišemo, uključujući i gosta koji je ušao u studio neraspoložen i sve vreme hteo da se svađa. Na kraju je i uspeo, ali sa sobom. Spreman sam na sve situacije, doktor sam za šou-biznis. (Smeh)
Kako izgleda deo vašeg radnog dana kada se kamere pogase?
Miloš: Sve ono što se dešava u toku, pre, kao i posle emisije vrlo je zabavno i interesantno. A ukoliko želite da dobijete kvalitetan odgovor od sagovornika, morate dobro da se pripremite za temu i gosta, što podrazumeva nekoliko sati čitanja i informisanja o različitim temama.
Ivan: Voditelj novinar nema radno vreme. Zapravo, ono traje od ustajanja do odlaska na spavanje, bar tako ja funkcionišem. Onog trenutka kada uđem u studio, 99 odsto posla je obavljeno. Gosti stigli, teme i prilozi spremni, samo treba to sve sprovesti u delo. Po završetku emisije kreće se odmah sa pripremom za naredni dan. I tako u krug.
Milica: Čim završimo emisiju, osmišljavamo njen sadržaj za naredni dan, u saradnji sa urednicima i kolegama novinarima, spremamo pitanja za goste, čitamo materijal koji pomaže u razumevanju i boljem sagledavanju određene teme.
Anastasija: Posao je dinamičan i veoma zahtevan, a mi se trudimo da bude i zabavan. Naš tim čine profesionalci, ambiciozni i mladi ljudi, a atmosfera je prijateljska.
Da li je teško praviti emisiju kada je konkurencija velika?
Miloš: Ona nas tera da damo još više i budemo bolji. Poverenje gledalaca i dobra gledanost govore da radimo pravu stvar.
Plasirate li gledaocima ono što biste i sami gledali?
Milica: Ovo je program koji bismo i mi rado gledali, pa je važno da se od te ideje pođe. Na taj način i "plovimo" kroz emisiju, trudimo se da budemo profesionalni, ali i drugačiji i interesantni, kako bismo gledaocima na što zanimljiviji način doneli sve informacije, koje nisu uvek mnogo lepe i šarene.
Ivan: Imam privilegiju da kada mi je nešto zanimljivo u šou-biznisu, a nedovoljno razjašnjeno, pozovem aktere priče ili svedoke događaja, i uživo u programu sve objasnimo. Osluškujem okruženje, šta ih interesuje, koju javnu ličnost komentarišu negativno ili pozitivno, i to mi je jednim delom vodilja za pozivanje gostiju.
Jeste li oduvek sebe videli na televiziji?
Miloš: Televizija je oduvek bila moja ljubav, a posao voditelja za mene najlepši iako podrazumeva veliki stres, sujetne, ponekad i loše kolege, ali ljubav uvek i svuda nadjača i pobedi. Tako je i u mom slučaju.
Milica: Oduvek sam sebe videla na televiziji, a od mojih malih nogu gledaoci mogli da me vide na televiziji. (Smeh). Rano sam prvi put osetila čari televizijskog posla i zapravo sam tada znala čime želim da se bavim. Posle je usledilo nadograđivanje i školovanje u tom pravcu.
Anastasija: Novinarstvo je pronašlo put do moga srca, a tako je i dan-danas. Volimo se svom snagom (smeh).
Ivan: Od malih nogu sam sebe video u voditeljstvu. Čak sam kao klinac sa najboljom drugaricom u sobi napravio kao studio, vesti smo čitali iz novina, imali smo vremensku prognozu, a na kaseti smo snimili džinglove, da izgleda sve na nivou. Od tada verujem u izreku: "Pazi šta želiš, možda ti se ostvari".
Koliko ste vas četvoro kao ličnosti različiti i koliko je to dobro za kvalitet i dinamiku vašeg programa?
Ivan: Čar "Pulsu Srbije" daje naša različitost. Ako izuzmemo teme, goste, priloge, podrazumeva se da su odlični, mi smo ti koji sve to prezentujemo gledaocima. Da smo isti, bilo bi dosadno. Uostalom, ni svaki deo Srbije kao države nije isti, ali u tome je draž i zato je svi vole.
Milica: Prilično smo drugačiji, ali to je i draž emisije. Ipak, odlično funkcionišemo i nadopunjujemo se.
Anastasija: Različitost donosi i dinamičnost, a samim tim i kvalitetniji program. Ne pristajemo na kompromis, gosti i sagovornici u našem studiju uvek znaju na čemu su.
Miloš: Ujedinila nas je upravo različitost jer svako na svoj način pristupa temi i gostu, što je dobro.
Po čemu se Kurir televizija razlikuje od ostalih?
Ivan: Po energiji, entuzijazmu, oseća se želja za borbom i dokazivanjem, što je u svakom poslu veoma bitno.
Miloš: Donela je drugačiji pristup temama, sagledavamo određene pojave i fenomene iz našeg društva iz više uglova, dajemo prostora da se čuje više strana, što gledaoci umeju da cene.
Osluškujete li želje gledalaca kada kreirate emisiju?
Anastasija: Glas naroda, kada je reč o važnim temama, presudan je pri kreiranju emisije.
Miloš: "Puls Srbije", kao što i ime emisije kaže, opipava puls i reakciju društva i zato nam gledaoci veruju. Naravno da su nam njihove brige i problemi važni jer se tiču svih nas. Tu smo da pronađemo odgovore i na one manje lepe teme, ali i da glasno govorimo o lepšim stvarima koje bude najlepše emocije u nama.
Ivan: Pažljivo osluškujem šta ljudi pričaju, na šta obraćaju pažnju, šta ih nervira, čemu se dive, a onda se trudim da im to serviram u emisiji. Naravno, i da započnem neke teme, otkrijem ekskluzive...
Milica: Od porodice, preko prijatelja i komšiluka, volim da čujem svačiju želju i predlog. Često su upravo one inspiracija za neku važnu temu. Osim toga, posmatram i svet oko sebe. U svakodnevnim životnim situacijama rađaju se ideje.
Koliko je teško baviti se medijima danas?
Miloš: Rad u medijima, iako deluje privlačno, nije nimalo lak. Ne dajte da vas zavaraju svetla, crveni tepih i šljokice. To je samo čarobna zavesa iza koje stoji mnogo rada i ulaganja. U prvi plan su došli neki neuki ljudi koji privlače pažnju senzacijom i primitivizmom, što svakako ima rok trajanja, ali verujem da kvalitet uvek pronađe put do gledalaca.
Jeste li ikada imali neku alternativu u zanimanju?
Milica: Nemam je i ne tražim je, ali često je zaista teško. U vreme ekspanzije novih televizija, sa sve društvenim mrežama koje se trkaju sa starim medijima, treba znati kako da se ne izgubite i ostanete dosledni.
Anastasija: Oduvek sam se vodila time da ako se uhvatim ukoštac s nečim, dam svoj maksimum, ništa manje od toga. Drugačije ne bih umela i zato novinarstvo odgovara mom senzibilitetu i interesovanjima.
Ivan: Po struci sam medicinski tehničar. Radio sam u Urgentnom centru pet godina i za to vreme sam postepeno uplovljavao u medije. Dve i po godine bio sam i medicinar i novinar. Onda sam stavio sve na vagu, šta je isplativije, bolje, plaćenije, manje stresno, i sve je išlo u korist medija. I nisam se pokajao. Ali, ako jednog dana ne budem želeo da budem u medijima (što je gotovo nemoguće), moja bela uniforma me čeka.
Koja vam osobina pomaže da napredujete u poslu?
Miloš: Upornost i neodustajanje uprkos velikim izazovima. Najvažniji je kvalitet, mada on danas nije na ceni, ali siguran sam da će vrlo brzo opet biti na prvom mestu jer je javnost zasićena "šturim" ljudima i onim šta isti imaju da "kažu" u javnom prostoru.
Milica: Neposrednost, komunikativnost i želja da uvek nešto saznajem i stvaram.
Anastasija: Istrajnost i upornost. Gosti znaju da insistiram na tome da dobijemo odgovore na sva pitanja. Nekada se trude da postavljena pitanja ne čuju, ali odgovor na kraju uvek dobijemo. (Smeh)
Ivan: Upornost, želja za napretkom, generalno ostvarivanje zacrtanih ciljeva i postavljanje novih, većih. Po potrebi proradi i inat. Za medije su bitni kontakti, dostupnost, doslednost i data reč.
Družite li se privatno?
Miloš: Milica i ja smo voditeljski par više od godinu dana, pa je razumljivo da smo postali i bliske kolege, ali i dobri prijatelji. Imamo sličan odnos prema poslu, dovoljan je jedan pogled da zna šta mislim i odmah reaguje u programu. Jednostavno smo se osetili od starta, slične su nam energije i prema poslu i prema životu, pa je naša bliskost opravdana, ali i poželjna u poslu. Milica je moja televizijska žena.
Milica: Imamo odličan odnos i privatno i poslovno, što je vrlo važno da bi krajnji rezultat bio što bolji. Miloš i ja smo od prvog radnog dana "kliknuli" i sada je to jedno divno prijateljstvo.
Anastasija: Posao je toliko dinamičan da sam veoma srećna što sam kroz više od decenije rada stekla, osim kolega i prijatelje. Danas smo nerazdvojni.
Ivan: Pre mog televizijskog angažmana od kolega poznavao sam samo Anastasiju, s kojom sam sarađivao jer smo oboje deca printa. I to mi je dosta pomoglo da se uklopim u novo okruženje i sistem rada. Imamo lep poslovno-drugarski odnos na poslu, a već duže vreme planiramo neki zajednički izlazak.
Ima li novinar vremena za privatni život?
Miloš: Najmanje ostaje za privatan život, ali uvek nađem vremena za dobre knjige, pozorište, kuvanje, putovanje i druženje sa meni važnim ljudima.
Milica: Nekada je teško odvojiti privatno od poslovnog. Ipak, trudim se da cenim svoje slobodno vreme, koje mi daje dovoljno energije i za posao.
Anastasija: Uvek se svojski trudim da sačuvam svoj mir. Novinar je novinar 24 časa, ali ipak sam ja i ćerka, sestra, supruga, tetka i prijateljica. Jednom rečju - žena. Trudim se da budem u balansu i podmirim sve uloge (smeh).
Ivan: Imam, ali i pratim sve što me okružuje: dešavanja u Ukrajini, kurs evra, krize, istoriju veoma volim, iz matematike sam išao na takmičenja. Dva puta sam učestvovao u kvizovima i oba puta pobedio. Igrao sam 13 godina folklor, tako da, kada se ukaže prilika, volim da se uhvatim u kolo. (Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: