Novi roman proslavljenog reditelja Gorana Markovića"Doktor D." u izdanju "Lagune" već se, za samo četiri dana prodaje, našao na vrhu top-lista čitanosti. Deset godina nakon premijere istoimene predstave u Beogradskom dramskom pozorištu, njegova priča dobila je nastavak.
Glavni junak mnoge će podsetiti na Radovana Karadžića, a Marković kaže da je identifikacija s njim za njega nepostojeća. U razgovoru za Kurir govori o svom novom književnom delu i otkriva šta voli da čita i koje filmove još ima u planu da snimi.
Koliko ste doterivali knjigu koju danas čitamo, da li se i koliko razlikuje od pozorišnog komada?
- Bitno. Pre svega, u međuvremenu su se dogodile stvari koje su morale naći mesta u ovoj knjizi. Zatim, broj ljudi koji su, iz ovih i onih razloga, posegnuli za promenom identiteta naglo se povećao. To je sve uticalo da fokus "Doktora D." pomerim sa slučaja naših begunaca od suda na psihološki problem promene ličnosti. Ovo nije više, dakle, politička priča nego psihološka analiza o tome šta se dešava u vama kada poverujete da ste neko drugi.
Knjiga je, kako navodi vaš izdavač "Laguna", napisana u maniru "Beogradskog trija", ali s tragikomičnim zapletom. Zašto tvrdite da je sve fikcija? Mnogi će u glavnom junaku Doktoru D. prepoznati Radovana Karadžića.
- Pošto sam uglavnom sve sam izmislio, mogu slobodno reći da je identifikacija s Karadžićem za mene nepostojeća. Posao filmskog reditelja i jeste da svoju maštu pretvara u verodostojne prizore koji izgledaju kao život. Tako su me za mnoge likove iz "Beogradskog trija" pitali šta se s njima dešavalo kasnije. Ja sam rekao: ne znam, s obzirom na to da sam ih izmislio.
Sami ste rekli da je smeh oblik jaukanja, da se smejemo onome što nas dotiče. Ima li humora u ovom delu i da li ga je lakše postići na filmu ili u književnom delu?
- U "Doktoru D." ima humora, on je uvek poslednje pribežište. Na kraju, nema te muke kojoj se ne može prići makar s malom ironijom. Štaviše, borio sam se da od mog junaka, koji je čovek optužen za ratne zločine, ne napravim isuviše simpatičnu ličnost. Jer, kad imate izmišljenog junaka, koji je centar zbivanja, vi na neki način počinjete da se s njim zbližavate. Ne možete ga mrzeti, u svakom slučaju.
Za čim tragate u književnosti kao čitalac i šta trenutno čitate?
- Došao sam u godine kada sam shvatio da ću otići sa ovog sveta, a da neću pročitati neke od glavnih dela književnosti. Zato ubrzano čitam stvari koje sam morao apsolvirati još u mladosti. Kada bih se ponovo rodio, ne bih studirao filmsku režiju nego, na primer, klasičnu filologiju.
Da li ste odustali od ideje da snimite film "Doktor D."?
- Naravno da nisam. Uostalom, još gajim nadu da ću snimiti "Goli otok", koji je svoju filmsku sudbinu na izvesno vreme zamenio knjigom "Beogradski trio".
Postojala je ideja da se radi nastavak "Nacionalne klase". Šta se desilo s tim projektom?
- Nemam nameru da snimam nastavke stvari koje su uspele. Zašto?
Dobićemo uskoro kao nastavak film "Apsolutnih sto" i TV seriju. Šta mislite, koji vaš film bi bio najpogodniji da se pretvori u TV format?
- Pa i "Beogradski trio" i "Doktor D." imali bi materijala da postanu serije. Samo to ne zavisi od mene.
Šta vam se dopada od filmova ili serija koje rade vaše mlade kolege?
- Dugo sam radio na fakultetu i čitave generacije mladih, a bogami i već sredovečnih autora bile su moji studenti. Uvek s radošću dočekujem njihove početke i razvoj njihovih opusa. Oni su kao moja deca, ne delim ih.
(Kurir.rs)
Bonus video: