Beograd mora da se razvija i oni koji se protive izgradnji novog mosta i gradskog tunela protiv su razvoja našeg grada
Velika je čast voditi resor saobraćaja i infrastrukture u kome je Srbija protekle decenije, uz finansije, ostvarila najveći napredak. Iako su u tom resoru najvidljiviji putevi i pruge, on obuhvata i rečni i vazdušni saobraćaj, građevinarstvo, urbanizam, katastar, kao i mnoge druge projekte kao što su "Čista Srbija" ili izgradnja kanalizacije i deponija, a od uspešnosti tih projekata zavisi brzina razvoja Srbije. Zato sam ponosan i počastvovan što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i SNS odlučili meni da povere vođenje tog resora, poručuje u intervjuu za Kurir Goran Vesić, ministar saobraćaja i infrastrukture.
Ukazuje i da je Vučić posebno angažovan u izgradnji upravo infrastrukture, zbog čega su, kako navodi, vlade izgradile 350 kilometara auto-puteva - kompletan Koridor 10, auto-put Miloš Veliki do Pakovraća, gradi se Moravski koridor, brzi put između Novog Beograda i Surčina, obilaznica oko Beograda završava se do Bubanj potoka, rekonstruisano je i izgrađeno 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd - Novi Sad, a sada se gradi brza pruga do Subotice, dok je započeta i gradnja beogradskog metroa. Jeste li sami izrazili želju da vodite upravo taj resor?
- Ja sam se sličnim poslom, razvojem ekonomije grada i izgradnjom infrastrukture bavio devet godina u Beogradu. Verovatno je to bio razlog zbog koga mi je ponuđen ovaj resor. Ipak, odluka o tome koji ću resor da vodim nije bila moja, već premijerke Brnabić i moje stranke.
Koliko ćete se u budućem radu savetovati sa svojim prethodnikom Tomislavom Momirovićem?
- Poštujem njegov rad i trud. Mi smo kolege u ovoj Vladi i razgovaramo o mnogim temama. Infrastrukturni projekti se pripremaju godinama pre nego što građani vide izgradnju, tako da sve što budem postigao u resoru biće i njegov uspeh, kao i ono što bude radio neko ko će na mesto gde se sada nalazim doći posle mene, biće i moja pobeda. Na kraju krajeva, mi sprovodimo istu politiku koju predstavljaju Vučić i SNS. Svako od nas da neki svoj lični pečat, ili manji ili veći doprinos, ali politika je ista.
U koga imate najviše poverenja, ko će vam biti najbliži savetnik, zvanično ili nezvanično?
- Ja sam rukovodilac koji ima poverenja u svoje saradnike. Oni znaju da veoma poštujem ljude sa kojima radim, da se trudim da im izađem u susret kada imaju periodične ili druge probleme, ali da je ritam mog rada paklen i da nema ni vikenda, ni praznika, a ni radnog vremena. Možda je to teško, ali trudim se da budem fer prema ljudima i ponosan sam jer ljudi sa kojima sam radio poslednjih devet godina žele ponovo da rade sa mnom. Zato sam prvog radnog dana obišao svaku kancelariju i rukovao se sa svakim zaposlenim. Da im pokažem da smo jedan tim, da poštujem njihov rad i da je svako od njih moj najbliži saradnik. Imajući u vidu da ste se u vreme dok ste obavljali funkciju zamenika gradonačelnika Beograda i te kako bavili infrastrukturnim pitanjima u prestonici, koliko vam to iskustvo znači sada na ministarskoj funkciji?
- Bavio sam se u Beogradu izgradnjom infrastrukture. Učestvovao u skoro svim velikim republičkim projektima u Beogradu, od obilaznice, metroa, Prokopa, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac, toplodalekovoda Obrenovac-Beograd. Sigurno je da će mi to iskustvo koristiti na poslu koji sada radim.
Koji su po vama gorući problemi i čime ćete se najpre pozabaviti?
- Svako bi vam rekao da je to izgradnja puteva i pruga, ali to se podrazumeva. Ja mislim da treba pojednostaviti i uprostiti procedure za građevinske dozvole, čeka nas donošenje uredbe, na kojoj radim sa koleginicom Vujović, kojom ćemo regulisati postupak sa otpadom i verujem smanjiti broj divljih deponija, projekat "Čista Srbija" znači ulaganje 3,5 milijardi evra u izgradnju kanalizacije, a verujem da Katastar treba da bude dostupniji građanima sa lakšim procedurama, koliko i verujem da rad vrednih ljudi zaposlenih u Katastru mora da se bolje vrednuje. Trudiću se da više zaštitimo domaće kompanije jer sam primetio da neka državna preduzeća objavljuju tendere sa takvim uslovima da domaće kompanije na njima ne mogu da učestvuju. Meni je to nedopustivo.
Uklanjanje starog Savskog mosta podelilo je javnost. Kakvog ste vi mišljenja, treba li ga ukloniti ili pak ostaviti kao svojevrsni simbol jednog vremena?
- Beogradu su potrebni novi mostovi. Postojeći most je usko saobraćajno grlo, a novi će imati četiri trake za automobile, dve trake za tramvaje, pešačke i biciklističke staze i saobraćaj će se ulivati u tunel koji se gradi kod Ekonomskog fakulteta i vodi skoro do Pančevačkog mosta. To će smanjiti saobraćaj u centru grada za 14 odsto, kao i zagađenje. Istraživanja su pokazala da se izgradnjom novog mosta smanjuje broj putnika na Brankovom mostu za osam odsto, na Gazeli za pet odsto, dok će rasterećenje na Mostu na Adi biti četiri odsto. Saobraćajni institut CIP uradio je projekciju saobraćaja do 2048. sa varijacijama kako će izgledati saobraćaj bez novog mosta i sa novim mostom na mestu Starog savskog mosta. Pre CIP rađeno je u Beogradu brojanje putnika od strane relevantnih domaćih institucija, a potom i master plan saobraćaja, koji je radila renomirana britanska kompanija WSP, jedna od najboljih na svetu. Stari most neće biti izložen, već sačuvan kako bi se očuvalo sećanje na njega. U skupštinskoj raspravi potpredsednik Mali i ja nismo čuli nijedan argument koji bi osporio ove. Čuli smo netačne stvari da je stari most deo logora Staro Sajmište, što je netačno, jer su se najstrašnije stvari u ovom logoru dogodile do 10. maja 1942, a most je pušten u saobraćaj u julu iste godine. Beograd mora da se razvija i oni koji se protive izgradnji novog mosta i gradskog tunela protiv su razvoja našeg grada.
Imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju, hoće li država imati dovoljno novca za sve planirane infrastrukturne planove?
- To u ovom trenutku niko ne može da vam kaže. Čuli ste ministra Malog u Skupštini kada je obrazlagao rebalans i rekao koliko milijardi evra više plaćamo za energente. Kao i sve druge zemlje sveta. Nismo odustali ni od jednog infrastrukturnog projekta, ali jasno je da će, dok traju kriza i rat, biti manje novca za infrastrukturu. U ovom trenutku realizujemo 12 projekata putne infrastrukture, ukupne dužine oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin - Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, gradimo auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac - Veliko Gradište - Golubac su u u toku. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica i završićemo je do proleća do Bubanj potoka. Gradimo metro u Beogradu i novi savski most, kao i dva mosta u Novom Sadu. Gradimo Moravski koridor. Izgradili smo brzu prugu od Beograda do Novog Sada, kojom ljudi putuju brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove Vlade. U prethodne dve godine, bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali, započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli prugu Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad, a gradićemo uz podršku Evropske unije i prugu od Beograda do Niša.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Predrag Mitić/ Ministarstvo GSI