Miliša Jovanović iz sela Arnajevo, smeštenom podno planine Кosmaj, suočava se sa neobičnim problemom.
Niko nije verovao, pa ni on sam, da će u visinu izrasti više od dva metra, a konačan broj obuće koju nosi biti 54. Mada, kad dođe zima i obuje vunene čarape, tada obuća mora biti bar za još jedan broj veća.
Pre dve godine poslednji put je uspeo da nađe par obuće koji mu je odgovarao i to preko narudžbine jer tako velike dimenzije patika i cipela retko se mogu naći u slobodnoj prodaji. Dok se naručene ne izrade i ne stignu na kućnu adresu, Miliša nosi šta ima i to dok se ne raspadne. Zbog toga se neretko po svom domaćinstvu kreće bos jer mu je tako i najlakše.
- Tri godine nosim jedne patike i već su na isteku. Nosim ih svaki dan na posao i oko kuće. Drugi par koji sam platio 150 evra koristim za svečane prilike kad idem na vašare, svadbe i veselja. One su mi stigle iz Nemačke. Ranije i nije bilo toliko teško naći odgovarajuću obuću za mene, jer je džinovske primerke proizvodila fabrika "Borovo" u Hrvatskoj. Imali su kalupe svih dimenzija, kada naručiš platiš pola, a ostatak kada ti stignu. Od trenutka kada se ona zatvorila nastale su moje muke - priča seoski gorostas.
Od malena je bio viši i krupniji od svojih vršnjaka. Gde god se pojavi svi ga primete, a osim problema sa obućom sa visinom i gabaritom se veoma dobro nosi. Iako krupnog stasa, blage je naravi, pa svi koji ga poznaju kažu da mu ime Miliša savršeno dobro pristaje.
- Veliki čovek pa su zbog toga i noge velike. Svaki dan se snalazi, ali isto tako imamo dosta muka. Uspevali smo da nabavimo u Nemačkoj brojeve koje nam je komšija donosio. Za odeću i nije toliki problem, koliko za obuću, da se nađe broj koji njemu odgovara, ali stvarno je to muka. Devojke kada ugledaju momka, prvo šta primete jesu cipele, pa onda se odlučuju za vezu, a njemu je to slaba tačka - kazala je njegova majka Persa.
Ipak, muka ovog gorostasa nije samo obuća, već i krevet. Jovanovići su morali da nađu dobrog tesara kako bi mu produžio uzglavlje jer bi u protivnom visio.
- Preradili smo krevet kako bi mogao normalno da stava, tamo gde je glava produžili smo dodavajući neke daske, dok smo stranicu gde su noge morali da skinemo i sada mu noge vise u vazduhu. Ja sam ga rodila kao normalno dete, a on je izrastao u džina visokog 205 centimetra. Gajila sam ga celog života, nikada nije bio gladan i žedan, a kako je izrastao u ovoliku gromadu to samo Bog zna - kaže Persa.
Miliša već godinama radi u JКP Lazarevac i drži rekord u broju iskopanih raka.
Važi za poštenog i čestitog mladića za kog kolege kažu da ni mrava ne bi zgazio. Da je čovek velikog srca i dobre duše pokazuje i to što često i sam zna da se našali na račun svoje visine.
(Kurir.rs/Rina)
Bonus video: