ŠEFOVI TAJNIH SLUŽBI RUSIJE I SAD U ANKARI: Nariškin i Benrs razgovarali kako izbeći najgori scenario NUKLEARNOG RATA
Sastanak šefova obaveštajnih službi SAD i Rusije, Vilijama Bernsa i Sergeja Nariškina održan je, po pisanju više svetskih medija, danas u Ankari, što je potvrdio i potparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
On je napomenuo da je sastanak održan na inicijativu Sjedinjenih Država. U ponedeljak su Komersant i Rojters izvestili da će u glavnom gradu Turske biti održane konsultacije između šefova CIA i Spoljne obaveštajne službe.Si-En-En je danas, pozivajući se na predstavnika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, izvestio da Moskva i Vašington nisu planirali da razgovaraju o Ukrajini, dok su SAD unapred obavestile Kijev o sastanku. Kako se navodi, šef CIA želi da se razgovara o Amerikancima zatočenim u Rusiji, nuklearnom naoružanju i riziku od izbijanja nuklearnog rata.
Politički komentator Kommersanta Dmitrij Drize je za ovaj ruski medij dao svoj komentar, ali on nije optismista u pogledu izgleda za bilo kakav napredak:
"Prema izveštajima različitih dobro obaveštenih izvora i turske štampe, u Ankari su održane rusko-američke konsultacije na nivou šefova obaveštajnih službi. Lideri Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin i CIA Vilijam Berns, u pratnji nekih delegacija, održali su sastanak koji nije za javnost. Generalni sekretar UN Antonio Guteres je napomenuo da ne učestvuje u pregovorima, ali je dodao da će biti srećan ako se zaista nastave.
Moskva i Vašington su ranije najavili konsultacije o globalnoj bezbednosti. Takođe se može dodati da su kontakti strana u ovom ili onom stepenu očuvani - to se zove održavanje kanala komunikacije kako bi se izbegao neželjeni razvoj događaja. Međutim, raspravlja se o raznim verzijama dogovora iza scene. Najpopularnija od njih je takozvana formula Džejka Salivana.
Pomoćnik predsednika SAD je navodno autor kompromisa u okviru velikog dogovora između Rusije i Zapada. čija je suština postizanje mira u Ukrajini pod određenim uslovima i dalje definisanje pravila igre u okviru nove realnosti. Veruje se da Amerika vrši pritisak na Kijev da ublaži zahteve. U suprotnom, pomoć Zapada može biti smanjena.
Potencijalni učesnici sve ovo demantuju. Na Zapadu ponavljaju drugu formulu – ništa o Ukrajini bez Ukrajine. A Kijev još uvek iznosi uslove koji Ruskoj Federaciji verovatno neće odgovarati. Ipak, kancelarija Vladimira Zelenskog je stalno prinuđena da govori o ovoj temi iz različitih uglova. Međutim, to nije iznenađujuće: ako se pitanja stalno postavljaju, na njih se mora odgovoriti.
Hajde da se ne bavimo gatanjem i teorijama zavere. Sam gospodin Salivan je rekao da nije vršio pritisak ni na koga, već da je izneo svoje viđenje problema. On je pomoćnik, onaj koji pomaže. Ali izbor je na ukrajinskim saveznicima – kako oni odluče, takože biti.
Međutim, ništa konkretno danas ne postoji, ništo bi se moglo shvatiti i kao najmanji nagoveštaj bar nekog napretka. Čak se ponekad čini da je tema veštački promovisana.
Istovremeno, sasvim je moguće složiti se da svi žele mir, i da su svi umorni. Ali u pitanju su uslovi. Uvek želite da se nadate najboljem, što, inače, nije sasvim tačno. Jasno je da uskoro dolaze veliki praznici a počinje i Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Ali uz sve ovo, logično je pretpostaviti da Zapad zaista nije svemoćan – izgleda da Rusija pre svega treba da razgovara sa Ukrajinom. Čini se da je to jedina formula. Što se tiče sastanka šefova obaveštajnih službi, velike sile uvek imaju o čemu da razgovaraju pored Ukrajine", napisao je Drize.
Poslednji put ruska i američka delegacija sastale su se u Ženevi 10. januara radi razgovora o bezbednosnim garancijama.
Turski zvaničnici nisu hteli da komentarišu izveštaje medija o razgovorima između ruskih i američkih predstavnika koji su navodno vođeni u Ankari, prenela je danas turska TV 100, pozivajući se na neimenovane izvore.
(Kurir.rs/Komersant)