Prošle nedelje u istočnom Mediteranu Sjedinjene Američke Države odražale su podmorničku vežbu u kojoj je učestvovala stateška nukelarna podmornica klase Ohajo i Boing E-6 Merkuri američke mornarice koji služi za održavanje veze sa strateškim nukelarnim podmornicama, koji je 5. novembra sleteo u bazu Rota u Španiji.
Cilj vežbe bila je koordinacija između podmornice i komandnog aviona E-6Merkuri.
Prma nekim informacijama u vežbu bio je uključen i avion E-4B iako takvih dokaza nije bilo niti se takav avion nalazio na prostoru Mediterana. Istina jeste da se ovi avioni nalaze u stalnom dežurstvu u slučajo da predsednik SAD i američka strateška komanda nalazi u stanju ugroženosti.
Vežba je inače izvedena uoči samih razgovora SAD i Rusije.
S druge strane ruska vojska se nije izjašnjavala ali neke informacije koje su doprle do javnosti navode da je Komanda ruske ratne mornarice ovu vežbu definisala kao otvorenu demonstraciju.
Američka strateška nuklearna podmornica USS Rhode Island SSBN 740 klase Ohajo posle posete Gibraltaru, 3. novembra krenula je u svoju četvoromesečnu misiju Mediteranom.
Dolazak ove podmornice u Sredozemlje izazvalo je veliku pažnju, jer se dogodio u svetlu trenutnog rata u Ukrajini i navodnih nukelarnih pretnji Rusije. Inače ovo je četvrto pojavljivanje strateških nukelarnih podmornica u inostranstvu u poslednjih godinu dana i najintenzvnije je od kraja Hladnog rata.
Ono što ruske vojne analitičare birne u ovOJ priči , jeste što ova američka strateška nuklearna podmornica klase Ohajo nosi 24 interkontinetalne balisitčke rakete Trident II sa 6-8 nuklearnih bojevih glava u svakoj raketi, što je zbirno kad se gleda od 144 do 192 nuklearne bojeve glave. Problem je svakako i njihova jačina bojeve glave od 5 kilotona, svaka.
Ono što brine ruske vojne analitičare je što jedna takva podmornica može da uništi sve veće industrijske centre na Uralu. Takođe bojazan u Moskvi postoji i što ova podmornica može držati na meti i Crnomorsku flotu i donekle se smatra da je ovo upozorenje floti koja ima bazu na Krimu.
Inače u Sredozemlju se što je interesantno se nalazi i ruska napadna nuklearna podmornica Severodvinsk K-560 klase Jasen koja plovi centralnim i istočnim Sredozemljem i uglavnom se nalazi južno od Malte.
Strateška nukelarna podmornica klase Ohajo
Ratna mornarica SAD u svom naoružanju ima 14 strateških nuklearnih podmornica klase Ohajo. Osma se nalazi u sastavu Pacifičke flote, a šest u redovima Atlanske. Prva podmornica klase Ohajo USS OHIO SSBN ušla je u operativnu upotrebu 1981. godine.
Strateške nuklearne podmornice klase Ohajo imaju dužinu 170,9 m, širine su 12,8 i gaz u površinskoj plovidbi od 10,8. Njihov deplasman na površini iznosi 16.764 tone a podvodni 18.750 tona. Glavni pogonski sistem zasnovan je na jednom vodom hlađenom nuklearnom reaktoru PWR S8G. Oznaka S8G označava da je u pitanju podmornički nukelarni reaktor, 8-da pripada osmoj generaciji, a G- proizvođač General Electric. Podmornica kao pomoćni pogon ima dve parne turbine jačine 325KS (239kW).
Kretanje podmornice obezbeđeno je preko jedne sedmokrake elise. Brzina plovidbe na površini maksimalna je 12 čvorova oko 22 km na čas, a podovdna 20 čvovorva, odnosno 37,7 km na čas. Kao radna dubina ronjenja navodi se 240 m. Posada broji 155 članova od kojih je 15 oficira.
Osnovno naoružanje podmornica klase Ohajo su 24 podmorničke balističke rakete UGM-133 Trident II D5 nameštenih u 12 lasnera smeštenih u dva reda. Za samodobranu podmornica ima četirri torpedne cevi iz kojih ispaljuje torpeda Mk-68 kalibra 533 mm smeštenih na boku podmornice. Glavni zadatak nuklearnih podmornica klase Ohajo je dugotrajno patroliranje morem i svrhu nukelarnog odvraćanja. Američke strateške podmrnice na otvorenom moru borave u porseku 77 dana, zatim u matičnoj bazi ide odmor od 35 dana i priprema podmornice za nove patrole. Sve američke strateške podmrnice imaju dve posade Blu-odnosno plavu i Gold -zlatnu koje se po sistemu rotacije menjaju za vreme patroliranja.
E-6B Merkuri
Boing E-6 Merkuri američke mornarice služi za održavanje veze sa strateškim nukelarnim podmornicama klase Ohajo. Osim za održavanje rezervne komunikacije sa strateškim podmornicama, letelica se koristi i kao leteće komandno mesto Združene strateške komande američke mornarice
Ratna mornarica SAD ima dva tipa ovog aviona E-6A Merkuri za održavanje veze sa strateškim nukelarnim podmornicama. Uvedeni su uoperativnu upotrebu 1989. godine. Od tada se mnogo promenilo, a nivo nuklearne opasnosti je bio toliko smanjne da su 4 strateške podmornice konvertovane u sklopu doktrine Pomorska moć 21 u nosače krstarećih raketa, a sad se ponovo vraćaju u prvobitnu namenu. Ikao je Hladni rat bio završen, ovi avioni ostali su na dužnosti i služili su za održavanje veze između predsednika SAD, komandnih struktura i podmrnica koje su plovila Atlantikom i Pacifikom.
Avioni su upečatljivi po tome što na svakom zadatku iza sebe vuku tri žičane antene, dve su potkrilne dužine 1220 metara, a treća se izvlači iz zadnjeg dela aviona i nalazi se na žici, koja može biti dužine 7.925 m.
Taktičko tehnički podaci za Boing E-6 Merkuri
Proizvođač: Boing Difens sistem, Sent Luis, Savezna država Misouri
Namena: Link za vezu između podmornica i leteće komandno mesto
Dimenzije: dužina 40, 8m, razmah krila 39,2 m, visina 11,5 m
Pogon: Četrir turboventilatorska motora CFM- International F108-CF-100 potiska 97,86kN,
Masa: prazan 78.378 kg, pun 155.128 kg
Plafon leta: 12.800 m
Maksimalni dolet: 11.760 km
Radijus patroliranja od 10 sati i 30 minuta 1.854 km
Vreme trajanja leta sa punim rezervoarima i jednim ili više punjenaj goriva od strane avio citerni KC-135 iznosi : 15 sati i 24 minuta, 28 sati i 54 minuta i skoro 72 časa.
Kurir.rs/A.Mlakar