Ove sezone stanovnici Srbije, naročito oni najstariji, masovnije zavrću rukave nego prethodne, pa je dosad utrošeno gotovo 40.000 doza vakcine protiv gripa više nego do istog perioda lane.
U Institutu za javno zdravlje Srbije je rečeno da su od 396.000 distribuiranih vakcina, date 242.104 doze. Prošle godine do ovog vremena utrošeno je 204.560 od 460.000 distribuiranih ampula.
Reklo bi se da u svim domovima zdravlja, očito, još ima vakcina, jer u "Batutu" potvrđuju da nije bilo zahteva za preraspodelu doza, kojom bi se obezbedila dopuna.
- Juče sam išao u Dom zdravlja u Krupnju i rečeno mi je da vakcine više nema - kaže čitalac koji se javio našoj redakciji, što govori da ponegde postoji manjak cepiva.
Prema podacima "Batuta", u odnosu na broj distribuiranih doza, najviše vakcina utrošeno je na teritoriji Moravičkog, a najmanje na teritoriji Topličkog okruga.
Veće interesovanje za vakcinaciju protiv gripa epidemiolozi objašnjavaju time da su najrizičnije kategorije stanovništa ozbiljnije shvatile upozorenje da bi ove sezone grip mogao jače da "udari". Takva procena napravljena je na osnovu podataka iz zemalja na južnoj hemisferi, gde je registrovano povećanje broja obolelih od najmasovnije sezonske infekcije. U Australiji je sezona gripa počela ranije nego obično, a samo u toku prvog meseca zabeležena je skoro polovina ukupnog broja slučajeva iz prethodne sezone. Uočeno je veće obolevanje u dečjem uzrastu, a značajan procenat obolelih je morao biti lečen stacionarno.
I kod nas je virus gripa ove godine laboratorijski izolovan ranije nego obično - već u prvoj sedmici novembra. To je izuzetak, ne računajući sezonu 2020/2021. godine, kada nije bilo laboratorijske potvrde gripa, i pandemijsku godinu "svinjskog gripa" 2009/2010, jer je uobičajeno vreme otkrivanja gripa decembar, odnosno januar i februar.
Za nedelju dana, prema poslednjim podacima "Batuta", evidentirano je 6.458 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše u uzrasnoj grupi do četiri godine.
- Najviša učestalost registrovana je u Braničevskom, Rasinskom i Južnobačkom okrugu, a generalno na teritoriji cele zemlje imamo nizak intenzitet aktivnosti virusa gripa - kažu u "Batutu".
Prema potvrdama Nacionalne referentne laboratorije Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", na teritoriji Beograda u cirkulaciji su i RSV (rinosincicijalni virus) i adeno virusi. Ovi virusi, kao i parainfluenca, mogu da izazovu oboljenja slična gripu, sa sličnim simptomima i samo na osnovu laboratorijske potvrde može se znati uzročnik oboljenja.
Upravo zbog infekcije RSV u UKC Nišu nedavno je privremeno bio obustavljen prijem na intenzivnu negu, ali prema informacijama iz uprave centra, zaustavljeno je širenje infekcije i nije bilo epidemije. Pulmolog prof. dr Predrag Minić, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, rekao je da su ove godine intenzivniji svi respiratorni virusi, a kao primer navodi upravo jaču aktivnost RSV.
Kurir / Novosti
Bonus video