ŽENE KOJE RADE NA SELU UGLAVNOM NEMAJU NI KOMAD ZEMLJE U SVOM VLASNIŠTVU, PA NI ZDRAVSTVENU KNJIŽICU! Ekonomski su vrlo aktivne
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti danas je na konferenciji povodom Međunarodnog dana tolerancije "Pogled u budućnost" govorila na temu unapređenja bezbednosti žena i devojčica na selu.
Istakla je da su žene na selu u veoma lošem položaju iako su ekonomski aktivne, kao i da doprinos žena sa sela nije priznat niti prepoznat i da se on češće podrazumeva nego što se ceni.
- Položaj pomažućeg člana domaćinstva najčešće nije izbor već nužno. Iako provedu ceo život na selu, 90 odsto njih nema ni komad zemlje u svom vlasništvu i ne priznaje im se dugogodišnji mukotrpan rad i trud. Nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje, dočekuju starost bez penzije. Svima je jasno šta to znači. Iako ekonomski aktivne, one nemaju svoj novac. Dakle ne novac kojim raspolažu nego svoj novac - rekla je Janković i istakla da su tako žene u vrlo neravnopravnom odnosu u domaćinstvu u odnosu na muške članove. Dale je poverenica jedan primer koji to vrlo slikovito opisuje.
- Jedna žena koja radi na selu, a radi se od 20 do 40 godina, a radi se po 10 sati dnevno, to je po jednoj ženi 140.000 sati rade van radnog odnosa, van sistemata penzijskog osiguranja, i onih prava koji se ostvaruju. One dakle nemaju ni zdravstveno osiguranje, što je bitno pitanje njihove bezbednosti, odnosno nebezbednosti. Zdravlje je veoma važno u svakom smislu bezbednosti - istakla je Janković.
Ona je istakla da, budući da je ekonomska nezavisnost jedna od osnovnih preduslova života na selu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti već dve godine zajedno sa UN Woman sprovodi uz podršku partnera direktnu podršku ženama na selu da se pokrenu, osamostale ili unaprede svoj posao u poljoprivredi. Pomoć se sastojala u opremi, mehanizaciji kao i edukaciji o uspešnoj komunikaciji, javnom nastupu, prodaji, interneta, međusobnom povezivanju.
- Seosko stanovništvo je ogromna snaga našeg društva i sigurno jedan od načina za poboljšanje ekonomske situacije ne samo u selima, već i u celoj zemlji. Ipak precizno utvrđena svrsishodnost projekata koje treba realizovati iziskuje promenu celokupnog odnosa prema selu i odnosa javnog mnjenja prema selu, uključujući stanovništvo i iz grada i sa sela. Javnost treba da se edukuje kako se ne bi preneražavala što je određeno selo ugašeno. Da, ono se ugasi jer niko nije našao interes da tamo živi - rekla je Janković.
Kurir.rs / Suzana Trajković
Bonus video