Kada su kineske vlasti u avgustu uhapsile jednog tajvanskog državljanina u Kini zbog navodnog kršenja zakona o bezbednosti, zvaničnici u Tajpeju su uputili poruke zabrinutosti u Peking tražeći detalje i objašnjenje.
Zvanična pisma su ostala bez odgovora, kao i mnogi tekstovi i faksovi koje je tajvansko veće za kopnene poslove slalo pekinškoj kancelariji za tajvanska pitanja u proteklih šest godina, navodi osoba iz Tajpeja upoznata sa politikom tajvanske vlade prema Kini, prenosi Rojters.
"Ignorisali su nas“, rekla je osoba.
Kina je prekinula formalnu komunikaciju na visokom nivou sa Vladom Tajvana 2016. godine nakon što su glasači ostrva izabrali Cai Ing-ven,koju Peking smatra separatistom, za predsednika.
Ali s obzirom na to da kineski vojni avioni gotovo svakodnevno manevrišu oko Tajvana otkako je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo u avgustu, među nekim bezbednosnim stručnjacima raste zabrinutost da zvanična tišina predstavlja rizik kada dve vojske ostvaruju česte, bliske kontakte.
"Odsustvo komunikacije koja za cilj ima održavanje odnosa je zabrinjavajuće“, rekla je Boni Glejzer, bezbednosna analitičarka iz Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država iz Vašingtona.
"Postoji rizik od pogrešnog tumačenja namera jednih drugih i prateće pogrešne procene", navodi.
Komunikacioni kanal postoji, delić jedne srdačnije ere u odnosima između moreuza pod bivšim tajvanskim liderom Ma Jing-džuom, koji se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom 2015. i potpisao ekonomske i trgovinske sporazume.
Ali, telefonska linija na nivou ministara je bila zamrznuta poslednjih godina, dok je Peking povećavao svoju vojnu sposobnost i pojačao pretnje da će Tajvan staviti pod svoju kontrolu, silom ako za to bude potrebe. Do danas, kanal je ostao zanemaren provodnik kroz koji bi zvaničnici mogli da smanje tenzije u hitnim slučajevima ili da organizuju razgovore između Komunističke partije Kine i Cai administracije.
"Od kada je preuzela funkciju, to nikada nije zvonilo“, rekao je Aleksander Huang, koji je bio zamenik ministra Tajvanskog saveta za kopnene poslove 2003-4. i još uvek je u njegovom savetodavnom odboru.
"Linija komunikacije je od najveće važnosti kada tenzije rastu“, dodao je Huang, koji je u Sjedinjenim Državama najviši predstavnik Kuomintanga, glavne opozicione partije Tajvana. Cai, izabran na platformi odbrane suvereniteta Tajvana, ponudio je razgovore sa Pekingom na osnovu ravnopravnosti uz uzajamno poštovanje.
Kina ju je odbila jer Cai odbija da prizna „konsenzus iz 1992.“, koji smatra da su Tajvan i Kina deo jedne Kine, ali dozvoljava svakoj strani da tumači šta to znači.
"Nedostatak dijaloga je postao sve više zabrinjavajući kako su se tenzije između Kine i Tajvana intenzivirale", rekao je Džejkob Stouks, viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost.
"Moramo unapred da pripremimo isključenja, jer ako uđemo u krizu i ne bude njih, onda bi tu moglo da dođe do veoma opasne situacije - situacije koja je još opasnija nego što je to slučaj sada“, rekao je Stouks, navodeći sudare i obaranje aviona kao potencijalne "tačke ključanja".
Ni Tajvan ni Kina nemaju ambasade u glavnim gradovima ove druge teritorije. Ni jedno ni drugo ne priznaje međusobno vladu, što je "nasleđe" kada su zvaničnici iz poražene Republike Kine pobegli na ostrvo nakon što su komunisti Mao Cedunga pobedili u kineskom građanskom ratu i proglasili Narodnu Republiku Kinu 1949.
Tajvan odbacuje zahteve Kine za suverenitet i obećava da će braniti svoju slobodu i demokratiju. Nakon što je Cai preuzeo dužnost, Peking je "postavio političke preduslove koji ometaju zvanične angažmane", ali je Tajvan nastavio da šalje poruke postojećim kanalima, navodi se u saopštenju tajvanskog Saveta za kopnene poslove Rojtersu. Kineska kancelarija za poslove Tajvana nije odgovorila na zahtev za komentar.
PRETVARAJ SE DA SPAVAŠ
Međusobno nepoverenje se proteže niže niz lanac. Dok neki tajvanski zvaničnici koji rade na politici Kine imaju brojeve mobilnih telefona za svoje kineske kolege, oni su prestali da pozivaju od 2016. godine, kaže osoba koja je upoznata sa politikom Tajvana u Kini, koja je te brojeve opisala kao „hladne telefonske linije“.
"Ionako neće odgovoriti. Šta je poenta?" rekla je ta osoba, dodajući da će se pozivi povezati, ali kineski zvaničnici se neće javljati. "Ne možete probuditi nekoga ko se pretvara da spava".
Ipak, na operativnom nivou, dve strane održavaju kontakt oko rutinskih stvari kao što su transport, carina i zahtevi za ličnu pomoć. Na osnovu dugogodišnje prakse, faksovi se i dalje razmenjuju između dve poluzvanične organizacije koje se bave rutinskim poslovima: Tajvanske "Straits Exchange Foundation" i Kineskog udruženja za odnose preko Tajvanskog moreuza.
Savet je za Rojters rekao da iako kineski zvaničnici ne odgovaraju direktno, oni su rešavali zahteve Tajvana kada je to bilo potrebno ili su odgovorili putem javnih izjava. Postoje i kanali trećih strana koji uključuju poslovne ljude, akademike i novinare.
Jedna grupa za ćaskanje u kineskoj aplikaciji WeChat za članove ima više od 100 naučnika, jednu trećinu ljudi iz Tajvana i dve trećine Kineza. Dok se njihova interakcija nastavila kroz tenzije sa Pelosijevom, "to nema težinu" i niko nije ovlašćen da govori zvanično, rekla je osoba upoznata sa grupom.
Kina je glavni trgovinski partner Tajvana, a stotine hiljada Tajvanaca rade u Kini. Neki preduzetnici su redovno u kontaktu sa zvaničnicima na obe strane, što odražava bliske poslovne veze u moreuzu. Ali na višim nivoima, obe strane su svedene na komunikaciju putem konferencija za novinare. Kina je ove godine Caijevu administraciju označila kao "zlu", dok je Tajvan Kinu nazvao "neverovatno apsurdnom".
Poslednja javno poznata komunikacija licem u lice između visokih ličnosti sa obe strane dogodila se u avgustu kada je Endru Hsija, zamenik predsednika kineske političke partije Kuomintanga, otišao u Kinu i sreo se sa potpredsednikom njene kancelarije za poslove sa Tajvanom. Tajvanska vlada je osudila ovo putovanje, ali Kuomintang navodi da je takav pristup sada potreban više nego ikada.
"Ponekad je to nezgodna potreba“, rekao je Huang, dodajući da bi otvaranje komunikacijskih kanala između Tajpeja i Pekinga moglo poboljšati razumevanje namera jednih drugih i pomoći u upravljanju i ublažavanju potencijalnih kriza.
Neki bezbednosni analitičari upozoravaju da komunikacija ima svoja ograničenja. "Suština je: ako Kina želi da vodi rat, ona eskalira. Ako Kina ne želi da vodi rat, ona ne eskalira", rekla je Oriana Skilar Mastro, saradnica na Institutu Freeman Spogli Univerziteta Stanford za međunarodne Studije.
"Nećete dobiti rat od nesreće." Čak i da su dve strane razgovarale, „kineski diplomatski kanali se ne koriste za pregovore o kompromisima“, rekao je Dru Tompson, bivši zvaničnik američke odbrane koji sada radi na Školi javne politike Li Kuan Ju u Singapuru.
"Pod Si Đinpingom, oni se koriste da izdaju direktive i govore drugim zemljama šta treba da urade ako žele da održe dobre odnose sa Kinom. To je Sijev put ili autoput.“
(Kurir.rs/Reuters)