Za samo nekoliko dana svedoci smo dva skandala u školama u Srbiji koji su isplivali u javnost. Jedan je u Trsteniku, drugi u Kragujevcu.
Ko je kriv za sramno ponašanje u školama? Zbog čega se degradirao autoritet profesora? Da li su krivi profesori, roditelji, društvo ili savremene internet komunikacije? Kako je u drugim razvijenijim zemljama? Da li je moguće da nastavnici dobiju status službenog lica i šta bi to rešilo?
U večerašnjem Usijanju na ova značajna pitanja odgovarale su Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta za društvene nauke.
Na pitanje kako se osećala kad je videla snimak nasilja nad profesorkom u Trsteniku, Janković je odgovorila:
- Svakako me je to potreslo, jer je na mestu ove koleginice mogao da bude bilo koji nastavnik. Vi vidite da se oni kao šale, a onda se to pretvara u jednu užasnu sliku. Pomislila sam koliko će ovoj koleginici biti potrebno da se vrati u ovu učionicu, a mislim da će joj biti potrebno mnogo vremena.
Mršević smatra da je dobro da su ovaj slučaj ispratili mediji.
- Dobro je da je to došlo do medija i da se ne događa u tišini. Ja sam se bavila vršnjačkim nasiljem, zaboravljajući da su i profesori ugroženi. Danas, pomoću razvijene tehnologije, imamo mogućnost da to sve vidimo, a verujem da ovakvog nasilja ima mnogo više. Ovo narušava poverenje u obrazovni sistem - rekla je Mršević.
Kao jedan od glavnih problema navela je to što su nasilna deca često prezaštićena od strane svojih roditelja:
- Problem je što decu nasilnike štite njihovi roditelji. Kad roditelji svojom finansijskom i društvenom moći mogu da zaštite svoje dete od sankcija zbog ovakvih postupaka to je veliki problem.
Janković je rekla da se u slučaju školskog nasilja u Trsteniku radi o prestupu koji se tretira kao povreda zabrane:
- Ovde govorimo o delu koje spada u povredu zabrane. Svako od nas može da povredi zabranu. Zakon je odredio da za ovo zlodelo učesnici mogu biti isključeni iz škole. Ranije se nakon isključenja nije moglo lako upisati u drugu školu, ali je od 2003. taj zakon krenuo drugim putem, za šta naše društvo nije bilo spremno. Dali smo učenicima prava, a nismo ih naučili njihovim dužnostima.
Mršević smatra da ni jedna vrsta nasilnika ne oseća krivicu zbog svojih postupaka.
- Nasilnici svih vrsta i uzrasta ne misle da rade nešto loše. Ako im se nekim sankcijama ne stavi do znanja da to što rade nije dobro, oni će se ponositi svojim delima. Uvereni su kako su mangupi, frajeri. Za mene je pitanje da li su postojali neki prethodni slučajevi. Ako postoji predistorija tzv. nestašluka, onda bih ja bila za jedno ozbiljno sankcionisanje, bez obzira na to šta su njihovi roditelji - rekla je Mršević.
Janković smatra da bi dodeljivanje statusa službenog lica prosvetnim radnicima promenilo stvari nabolje:
- Đaci bi se malo više plašili, kao i njihovi roditelji, jer bi onda kad se udari na prosvetnog radnika to značilo udar na državu. Ali ako se ne smanji nasilje u društvu, to neće značiti mnogo.
Mršević istakla je značaj uloge roditelja:
- Roditelji misle da će da osnaže dete tako što ga podstiču da bude "glavni baja", a to stvara velike probleme u društvu. Njima se mora stati na put inače će mali nasilnici postati veliki nasilnici, dok na kraju ne postanu pravi kriminalci. Zato im se na vreme mora stati na put za njihovo dobro.
Mršević smatra da bi status službenog lica koji bi se dao prosvetnim radnicima pre svega uticao na roditelje jer bi bili svesni kolike kazne bi podrazumevao napad na službeno lice:
- Delovalo bi pre svega na roditelje jer bi kod kuće upozoravali svoju prezaštićenu decu da nikako ne diraju nastavnike.
Gošće su navele primere nasilja nad prosvetnim radnicima kojima su bili svedoci.
- Moja koleginica je svojevremeno vozila automobil "peglicu". Njoj su učenici zaglavili auto tako da nije mogao da se izvuče i smejali se kada je ugledala gde joj se auto nalazi. Tada nije bilo mobilnih telefona, sva sreća, inače bi sigurna sam to snimili. Škola je to zataškala jer se to desilo izvan škole. Roditelji štite, škola zataškava, deca rade šta im se prohte - ispričala je Mršević.
Janković je ispričala slučaj koleginice iz Mladenovca:
- Jedan učenik je toj koleginici nasred časa udario šamar. Ta profesorka inače važi za izuzetnog pedagoga i sjajnog kolegu. Taj nasilnik je isključen iz škole, da bi odmah upisao drugu školu i bez problema je završio, bez ikakve kazne!
Obe gošće su zaključile da u Srbiji ima jako dobre i talentovane dece, ali da se nažalost njima ne bavimo dovoljno zato što se stalno bavimo onom lošom.
Kurir.rs