ROVS ili Ruski opšte-vojni savez nastao je posle građanskog rata u Rusiji, posle poraza Belog pokreta, koji se zalagao za monarhiju i došlo je do evakuacije belih Rusa.
Jedan je deo završio u Americi, jedan deo u Bugarskoj. U Americi su završili ljudi generala Denekina, u Bugarskoj su završili Vrangeloci, oni su došli sa Krima prvo u Konstantinopolj, pa iz njega u Bugarsku, pa odatle u Srbiju. Ima i deo ljudi u Francuskoj. Tamo su išli kao kulturna i intelektualna elita. U Parizu postoji rusko groblje gde su sahranjeni najveći ruski filozofi koji su zahvaljajujući Staljinu samo proterani iz Rusije. Nisu ubijani kao što je to želeo Lenjin i 1924. se formira ROVS - na ruskom Rosski opšte-vojni sojuz ili na srpskom Ruski opšte-vojni savez.
Njega je otvorio general Vrangel njen prvi predsednik i vođa. Osnovan je prvog septembra 1924. u Kraljevini SHS u Beogradu, pošto su Rusi u Srbiji primljeni na najtopliji mogući način, oni su sa tim kasnije doprineli kulturnom i svakom drugom razvoju Srbije. Najlepše zgrade u Beogradu napravio je arhitekta Krasnov.
Vrangel je predvodio emigraciju, ali šta je zanimljivo da bi se razumeo odnos ROVS-a i Sovjetskog Saveza oni su zvanično bili neprijatelji.
Na primer Staljin je likvidirao Kutepova, koji je bio vođa ROVS-a u Parizu, vrlo, vrlo bitna figura. Mislim da ga je likvidirao tamo 1930 i neke, zato što je Kutepov hteo oficire ROVS-a da šalje kao ispomoć Franku.
Kasnije je ROVS hteo da pomaže svom prijatelju iz građanskog rata, generalu Manerhajmu, koji je bio poslednji ađutant cara Nikolaja II i stvorio je Finsku, samo da ne bi bila crvena.
Međutim ROVS je osnovan u Beogradu, pa je prebačen u Brisel, pa 1926. u Pariz.
Zašto je ROVS bio sam po sebi važan?
Tu su bili ugledni oficiri kakve sovjetska armija nije imala, međutim u ROVS-u se dešavala neka promena. Pojavom nacizma u nemačkoj i njegovim cvetanjem tamo kasnih 1930-tih godina ljudi u ROVS-u su se podelili.
Jedni su bili za saradnju sa Nemcima, a drugi za saradnju sa Sovjetskim Savezom pogotovo kad je počeo rat, ali ta podela nastala je i ranije, jer su neki videli da će doći do sukoba između Nemačke i Sovjetskog Saveza.
Jedni su rekli:" ja jesam antikomunista, ali ja jesam Rus i pomagaću Sovjetski Savez", a drugi su rekli drugačije, kao na primer general Atamn Škuro, koji je rekao 1941: " ja sam ubijao komuniste 1917, ubijaću ih 1941".
On nije promenio mišljenje. Njegove jedinice su 1944. ganjale Tita, a on je likvidiran tek kad je otišao iz Jugoslavije, odnosno bio je uhvaćen kad je izašao iz Jugoslavije i prebačen za Moskvu, kao što general Vrangel nije ubijen u Beogradu, nego u Briselu, zato što je postojao dogovor između Staljina i Spalajkovića koji datira iz 1918, kada je Spalajković bio amabador u Petrovgradu i kad je jednom prilikom pljunuo Lenjina to je izazvalo interes Staljina.
Video se sa Spalajkovićem i ne postoji nikakv pisani trag o tome. Ali sa istorijske distance ne može da se kaže da nijedan Rus koji je živeo na teritoriji SHS nije ubijen od strane Sovjetskih tajnih službi, da sovjetske tajne službe nisu vršile nikakve akcije protiv ruske bele emigracije u Beogradu i drugim mestima gde su bili smešteni Rusi, tako da može da se kaže na primer da je GRU i to piše u knjizi "Deseti po redu", koja se smatra katehizisom vojne obaveštajne službe smatra prijateljskom službom.
Ovo je nepohodno da se kaže sve odakle Anton Vasiljevič Trukulj, koji ima titulu kneza, koji je član ROVS-a kao agent GRU-a.
Nije to ništa neobično, jednostavno je bitno da se taj deo priče razume, da bi se shvatilo odakle čovek za koga se u ruskim izvorima isključivo priča da je bio monarhista, belogardjeca i član ROVS-a. U savremenim ruskim izvorima ne pominje se da je bio član GRU-a, to se spominje samo u jednoj knjizi.
Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović