Američki stručnjak za spoljnu politiku i bivši zamenik pomoćnika sekretara za odbranu za Evropu i NATO Jan Bžežinski ocenio je da se sukob NATO i Rusije ne može ignorisati kao mogućnost i da su "osvetničke namere" ruskog predsednika Vladimira Putina pretnja i Evropi i Balkanu.
Bžežinski, sin politikologa Zbignjeva Bžežinskog, jednog od kreatora američke politike prema Rusiji tokom hladnoratovskog perioda koji je svojevremeno opisao "snažnu Ukrajinu kao odlučujuću protivtežu Rusiji", rekao je da niko ne želi oživaljavanje Hladnog rata.
"Nažalost, ulazimo u novu fazu sudara sa Rusijom, koji je vođen Putinovim osvetničkim ambicijama. To nije nešto što se desilo tek tako. Ta kolizija traje duže od decenije. Ljudi kažu da ne razmišljam dovoljno široko, kada tvrdim da se odlučujući zaokret u odnosu na konfrontaciju Rusije i Zapada desio kada je Rusija napala Gruziju 2008. godine", rekao je Bžežinski.
Govoreći o nedavnom incidentu kada su u Poljskoj, kako je utvrđeno, ukrajinske rakete pale na tlo te zemlje i usmrtile dve osobe, Bžežinski je rekao da se na takav incident mora odgovoriti nečim snažnijim od retorike.
"Treba skrenuti pažnju saveznicima u NATO da razmisle o raspoređivanju protivvazdušne odbrane u Ukrajinu. Ovo bi pomoglo u jačanju vazdušnog prostora Ukrajine, zaštitilo bi civile na terenu u dijelu Ukrajine gde se ne vodi kopneni rat, ali je ipak podvrgnut ovom okrutnom bombardovanju. To bi pomoglo da se ublaži rizik od ponovnog prelivanja sukoba u Poljsku ili druge saveznike koji se graniče sa Ukrajinom - Slovačku, Rumuniju", predlaže Bžežinski.
On smatra da to ne bi predstavljalo direktnu agresiju nad ruskim snagama, ali bi podvuklo zapadnu odlučnost da podrži Ukrajinu protiv ruske agresije, i ocenjuje da ako na taj incident ne bude odgovoreno nečim snažnijim od retorike, to će povećati Putinovu sklonost ka daljem eskaliranju ovog sukoba.
Bivši američki političar kaže i da je Rusija šokirana ukrajinskim odgovorom na rusku agresiju i da Rusija pokušava da zadrži što više teritorije kako bi sprečila dalje gubitke, te da se ruska taktika sastoji iz tri dela: prvo brani, zatim pojačava a potom se vraća u Ukrajinu i uzima njihovu teritoriju.
Upitan koliko daleko bi Putin mogao da ide u ovom ratu, Bžežinski je rekao da je ruski predsednik spreman da izgubi koliko god svojih vojnika je potrebno.
"On je potpuno hladnokrvan kada je to u pitanju. To je skoro njegov manijakalni fokus koji on ima i uništava zemlju kao rezultat tog djelovanja. Jedini način kako možemo videti kraj rata ili njegovu stabilizaciju je da Ukrajina istisne njegove vojnike sa cele ukrajinske teritorije, uključujući Krim", kazao je Bžežinski.
Bžežinski je rekao da je destruktivna uloga Putina na Balkanu primetna i danas.
"Vidimo pogubnu ulogu ruske korupcije u regionu. Rusija podstiče neka nacionalna osećanja u Bosni i Hercegovini. Ne zaboravljam pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. To je prilično eksplicitno mešanje", rekao je Bžežinski.
Komentarišući nedavne navode iz američke administracije da je Rusija novčano pomagala Demokratski front u Crnoj Gori, kao i Milorada Dodika, Bžežinski je rekao da uzimanje novca od Rusije nije dobra ideja ni u jednoj evropskoj zemlji.
"To je problematično i postavlja pitanje šta su interesi i ciljevi partija koje su spremne da prihvate ruski novac i čega se odriču zarad tog novca. Mi ovde u SAD smo veoma osetljivi na rusko mešanje u izbore, takođe i u kampanju dezinformacijama koja je svojstvena Rusiji. Radimo sve da osiguramo maksimum transparentnosti o toj vrsti uticaja i to se odnosi na uticaj bilo koje vlade, ruske, japanske, nemačke", rekao je on.
Prema njegovim rečima važno je imati regulaciju na osnovu koje se zna odakle dolazi novac.
"A kada dolazi iz Rusije, vi morate da se zapitate šta oni očekuju zauzvrat. Ipak, verujem da bi nas odgovor doveo do nevolje", kazao je on.
Upitan koliko je opasno na Balkanu imati lidere poput Aleksandra Vučića i Milorada Dodika koji i dalje održavaju kontakte sa Moskvom odbijajući da uvedu sankcije Rusiji, Bžežinski kaže da Kremlj pokušava da pojača svoj štetni uticaj u regionu.
"Jasno je da postoje ciljevi zašto se taj region gura pod ruski uticaj. Mislim da trenutno ne postoji nijedna balkanska niti evropska zemlja koja bi trebalo da ima posla sa Rusijom na bilo koji način zbog invazije na Ukrajinu. Sve dok Rusi okupiraju ukrajinsku teritoriju, ekonomski, politički ali i svaki drugi odnos sa Rusijom trebao bi biti limitiran sve dok se Rusija ne povuče iz Ukrajine. I apsolutno ne bi trebalo da bude bezbednosne saradnje", naveo je Bžežinski.
Kurir.rs/Beta