Na deponiju u Hersonu među hrpama smeća mogu se videti ruske zastave, uniforme i kacige, a oko deponija kruže galebovi i psi lutalice. Ova deponija je pre okupacije bila mesto za odlaganje otpada, ali stanovnici Hersona kažu da su ga ruske snage ovog leta pretvorile u zonu kojoj je zabranjen pristup, piše britanski Gardijan.
Stanovnici kažu da su videli ruske kamione koji na deponiju bacaju crne vreće koje su zatim palili. Vazduhom se tada širio crni dim i nesnosan miris zapaljenih tela. Veruju da su u crnim vrećama bila tela ruskih vojnika koji su poginuli tokom žestokih letnih borbi.
„Svaki put kada je naša vojska gađala Ruse, oni su tela dovozili do deponija i palili ih“, kazala je 40-godišnja stanovnica Hersona Irina.
Smrad se pojavio kad su ukrajinske snage počele da napreduju
Ukrajina je krajem jula dobila američke Himars rakete dugog dometa, nakon čega su pokušali da vrate delove ove južnoukrajinske regije. Ukrajina je Himarse dobro iskoristila, oštetili su mostove preko Dnjepra, ruska skladišta municije i udarili na neprijateljsko oružje i snage. Stanovnici kažu da su u tom periodu počeli sumnjati da je deponija dobila novu namenu.
Ove tvrdnje trenutno je nemoguće proveriti, a ukrajinske vlasti nisu htele da komentarišu da li ih istražuju. Gardijanovi novinari su pet dana nakon oslobođenja Hersona u pratnji stanovnika posetili deponiju.
Samo su ih istovarili i prekrili hrpom otpada
„Rusi su dovezli Kamaz pun otpada i tela i sve skupa ih izbacili na deponiju“, kazao je sakupljač otpada iz Hersona koji je želeo ostati anoniman.
„Mislili ste da će ih sahraniti? Samo su ih istovarili i prekrili hrpom otpada, to je to“, dodao je. Kaže da nije video radi li se o civilima ili vojnicima.
„Nisam video, već sam rekao dovoljno. Nisam preplašen, u ratu sam bio još 2014. godine, u Donbasu. No, što manje znaš, bolje spavaš u toku noći“, zaključio je.
Za mnoge stanovnike koji su mesecima živeli pod ruskim vlastima koje nisu tolerisale nikakav otpor, strah je još stvaran. Za ikakav znak otpora kazna je bila zatvor, ili još gore – smrt.
„Nismo mogli da se približimo deponiji“
Svitlana Viktorivna, 45-godišnjakinja koja je s mužem Oleksandrom godinama na deponiju dovozila otpad, kaže da su Rusi na ulazu u deponiju postavili kontrolni punkt.
„Nismo se mogli približiti deponiji na kojem su palili tela. Reći ću vam kako je to izgledalo: došli su ovde, postavili su svoje čuvare i dovozili pa palili. Jednog dana smo muž i ja došli u pogrešno vreme, dok su palili tela. Moj muž je tada dobio udarac palicom u lice“, kazala je. „Nisam videla ostatke tela, mislim da su ih zakopali“, dodala je.
Ruski ministar obrane Sergej Šojgu kazao je da je u ratu poginulo 6000 ruskih vojnika, ali je Pentagon krajem leta procenio da je ubijeno ili povređeno čak 80.000 ruskih vojnika.
Tela su se palila na najizolovanijem delu deponije
Radnici na deponiju kažu da su za paljenje tela Rusi izabrali najizolovaniji deo deponije. Taj deo iz sigurnosnih razloga nije bilo moguće posetiti. Kaže da se ne može isključiti da su Rusi možda minirali taj deo, ili u njemu ostavili eksplozivne naprave.
„Čuo sam razne priče, ali nisam išao toliko daleko svojim kamionom. Mogu vam garantirati da, šta god da su radili tamo, to je strašno zaudaralo, poput trulog mesa. A dim, dim je bio gust“, kazao je vozač kamiona.
Stanovnici stambenog bloka kraj deponije kažu da bi se, kad god su Rusi palili, u nebo digao velik oblak tamnog dima, a vazduh ispunio nesnosnim smradom truleži koji je otežavao disanje.
„Kad bih osetila miris dima, bilo mi je muka“, kaže 60-godišnja Olesia Kokorina koja živi na osmom spratu stambenog bloka.
„Bilo je strašno, mirisalo je na spaljenu kosu i na miris koji osetite kad vam zubar izbrusi zub pre postavljanja plombe. Dim je bio tako gust da se nije mogla videti susedna zgrada“, dodala je.
Ukrajinske vlasti ne zanimaju tela protivnika
Neki veruju da je spaljivanje tela vlastitih vojnika bio najlakši način za rešavanje tela, pošto su mostovi nad Dnjeprom uništeni. Na desetine stanovnika Hersona prijavilo je u šta sumnjaju, ali ukrajinske vlasti se još nisu oglasile.
Lokalni zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman je kazao: „Ne zanimaju nas mesta gde su zakopani protivnici. Ono što nas zanima je pronalaženje tela Ukrajinaca, koji su mučeni, ubijeni i bačeni u masovne grobnice širom Hersona.“ Ukrajinska sigurnosna služba veruje da se ruske snage na ovaj način rešavaju tela da bi pokušali prikriti gubitke u ratu.
„Planine leševa visoke su 2 metra“
Ruski vojnik je u presretnutom pozivu u maju rekao da su mu saborci bačeni „na hrpe visoke kao prosečna osoba“ malo izvan Donjecka.
„Toliko je Carga 200 (vojni kod za mrtve vojnike) da su planine leševa visoke 2 metra. To nije mrtvačnica, to je smetlište, ogromno je“, kazao je.
„Samo ih bacaju tamo. Nakon toga je lakše prikazati da su nestali. Lakše se pretvarati da su samo nestali“, rekao je još jedan vojnik u pozivu.
(Kurir.rs/Gardijan)