Rezistencija na antibiotike pogađa zemlje širom sveta u razmerama pandemije. Nepotrebno i nepravilno uzimanje antibiotika i ostalih antimikrobnih lekova, što kao posledicu ima razvoj otpornosti mikroba, bakterija i gljivica na antimikrobne lekove predstavljaju jedan od najvećih javno-zdravstvenih izazova 21. veka, kako u svetu, tako i u Srbiji.
Otpornost na antimikrobne lekove, iako nije bolest kao takva, očiti je primer globalne pretnje zdravlju koja već pogađa zemlje u razmerama pandemije.
Ne preduzmu li se konkretne mere, očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. uzrokovati čak 10 miliona smrti širom sveta - više nego što trenutno ljudi umire od raka.
U Evropi svake godine gotovo 33.000 ljudi umire od infekcija uzrokovanih bakterijama koje su otporne na antibiotike. Uz to, svi dosadašnji podaci upućuju da bi i pandemija koronavirusa mogla doprineti porastu rezistencije na antibiotike, a i po prvi put rezistenciji gljivica. Prvi pronađeni antibiotik bio je penicilin, a nakon toga se broj antibiotika povećavao i bili su vrlo efikasni u lečenju pacijenata, dobro podnošljivi i bez posledica, ali i dostupni.
Antibiotici se koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a kod virusnih samo ako lekar proceni da se na virusnu može nadovezati bakterijska patologija, kao što je to bilo kod kovida.
- To je dovelo do nečeg što je ugrozilo efikasnost antibiotika. Da bismo ga koristili moramo znati uzrok, dozu i dužinu uzimanja. Ako se ne držimo ova tri principa javljaju se neželjene reakcije, alergije i produava se lečenje - kaže dr Adil Elhag, specijalista opšte medicine.
Antibiotik se dobija samo uz recept lekara, a pacijent ga drugačije ne bi smeo koristiti.
Kurir.rs