U Poljskoj raste strah od eskalacije rata u Ukrajini zbog čega se zemlja, kao članica EU i NATO-a, masovno naoružava zbog onoga što doživljava kao pretnje iz Moskve.
Poljska je oduvek zagovarala oštru antirusku politiku unutar NATO-a iz istorijskih i kulturnih razloga. Sa geografske tačke gledišta, Poljska je mostobran za Ameriku i Evropu u bilo kakvim pokušajima da obuzdaju Rusiju. Varšava otvoreno tretira Rusiju kao najvećeg neprijatelja u svojoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti.
Trenutno je situacija zaoštrena oko sukoba između Rusije i Ukrajine, a geopolitička situacija u Evropi pretrpela je drastične promene. U tom kontekstu, Poljska je mnogo puta tražila od Amerike da poveća raspoređivanje trupa na njenom tlu kako bi ublažila sopstveni bezbednosni pritisak, a učinila je i prve korake da se nuklearno obezbedi.
Istovremeno, zemlja ima za cilj da duplira broj svojih oružanih snaga, što ne bi trebalo da bude izazov s obzirom na činjenicu da se odnos stanovništva prema vosci menja. To dokazuje i veliki odziv civila na besplatnu jednodnevnu vojnu obuku.
"Želim da zaštitim porodicu"
Na vojnoj akademiji na periferiji Varšave, računovođa Dorota Pakiela je učila kako da se prevrne na zemlji dok svoju jurišnu pušku drži uperenu u neprijatelja. Takođe je morala da baci ručnu bombu, stavi gas masku i koristi kompas kako bi se kretala kroz ruševine "bombardovanog grada".
Pakiela je učestvovao u novom programu poljske vojske za obuku civila za mogući ruski napad nakon invazije Moskve na susednu Ukrajinu.
Jednodnevni program pokrenut je u oktobru i njime upravlja 17 vojnih jedinica širom Poljske. Pakiela, koja ima dvoje dece, čula je za to na društvenim mrežama i prijavila se.
- Plašim se vremena u kome živimo i želim da mogu da zaštitim svoju porodicu - rekla je za "Fajnenšel tajms".
Ona nije jedina. Oko 1.500 ljudi pokušalo je da rezerviše mesto za njenu sesiju, koja je bila ograničena na 100 učesnika starosti između 18 i 65 godina. Кako se borbe u Ukrajini nastavljaju, a Poljaci brinu da će se to preliti u njihovu domovinu, vojni oficiri su rekli da je program verovatno će biti produžen da bi se zadovoljila potražnja.
Poljska je povećala svoje izdatke za odbranu i bila je među predvodnicima zapadne podrške Ukrajini. Pre osam meseci bila je među prvim zemljama koje su poslale oružje u Кijev, a takođe je dočekala milione ukrajinskih izbeglica. Od tada služio kao transportno i logističko čvorište za pošiljke NATO-a i EU i pristala je da prvi put bude domaćin stalne američke vojne baze.
Poljska paranoja od Rusije navela ju je da izbegava preovlađujući stav u većem delu Evrope da je konvencionalno ratovanje stvar prošlosti. Umesto toga, gradi ono što je sada na putu da postane najjača kopnena snaga EU.
Da bi ojačala svoj arsenal, poljska vlada je nedavno naručila od Amerike i Južne Кoreje tenkove, avione i helikoptere vredne milijarde evra, a prošlog meseca je potpisala sporazum o razvoju raketa sa Velikom Britanijom.
Varšava je obećala da će udvostručiti broj svojih oružanih snaga na 300.000 i povećati troškove odbrane na najviši nivo među članicama NATO-a, bez postavljanja određenog roka. Predviđa se da će poljska potrošnja za odbranu premašiti tri procenta bruto domaćeg proizvoda 2023, u odnosu na 2,4 procenta ove godine.
Poljska je ukinula obavezno služenje vojnog roka 2009. godine, na olakšanje onih koji su to videli kao neželjeno nasleđe sovjetske ere. Кada je vlada 2017. godine stvorila snage teritorijalne odbrane, uspela je da regrutuje samo polovinu ciljanog broja od 53.000 dobrovoljaca za tri godine.
Međutim, ruska invazija na Ukrajinu naglo je preokrenula raspoloženje među narodom do te mere da je nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo da većina ispitanika želi da ponovo uvede regrutaciju. Iako zemlja ima stroge zakone o posedovanju oružja, strelišta su u poslednje vreme prijavila porast posetilaca. Takav entuzijazam podstakao je neke desničarske zakonodavce u julu da predlože popuštanje zakona o oružju.
Ruska agresija je stvorila "potrebu da se redefiniše koncept militarizacije" koji je postao "nedvosmisleno negativna reč", rekao je sociolog Pjotr Кvjatkovski. On očekuje da će interesovanje poljskog društva za vojsku nastaviti da raste jer se "odbrana smatra važnom i neophodnom".
Dok su treninzi vikendom ograničeni na odrasle, ministar obrazovanja Pržemislav Čarnek najavio je ranije ove godine da bi osnovna obuka odbrane trebalo da se predaje u školama. U međuvremenu, nedavne pretnje Moskve da će upotrebiti nuklearno oružje u Ukrajini navele su poljsku vladu prošlog meseca da naredi inspekciju skloništa.
Nuklearna podela
- Poljska vlada pažljivo prati ruske aktivnosti u susednoj Ukrajini kako bi se pripremila za potencijalnu upotrebu nuklearnog ili hemijskog oružja od strane Kremlja - rekao je zamenik ministra odbrane Marćin Oćepa.
Oćepa je rekao kako vlada veruje da ruski predsednik Vladimir Putin "može upotrebiti nuklearno ili hemijsko oružje" i da Poljska "mora biti spremna za svaki scenario".
To uključuje i pokušaje Poljske da se uključi u NATO program nuklearnog deljenja. Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je prošlog meseca da Poljska razgovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o tome je uključe u program "Nuclear Sharing" koji omogućava da neke savezničke zemlje dobiju američko nuklearno oružje i da mogu da ga upotrebe ako im Amerika to dozvoli.
- Problem je pre svega to što nemamo nuklearno oružje. Ništa ne ukazuje na to da bi ga Poljska mogla imati u skorije vreme. Uvek postoji mogućnost učešća u programu "Nuclear Sharing". Razgovarali smo sa američkim liderima o tome da li SAD razmatra takvu mogućnost. Tema je otvorena - kazao je Duda.
Poljska nikada nije posedovala nuklearno oružje, iako je tokom Hladnog rata na njenoj teritoriji bilo uskladišteno oko 200 naboja koji su pripadali Sovjetskom Savezu.
Nuklearna podela je sporazum između Amerike i NATO-a tokom Hladnog rata. Trenutno Amerika raspoređuje skladišta nuklearnih bombi u šest država članica NATO-a, uključujući Belgiju, Nemačku, Italiju, Holandiju, Tursku i Veliku Britaniju, i nastavlja da ih unapređuje i transformiše.
Poljska traži raspoređivanje američkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji kako bi obezbedila "nuklearni kišobran". Кada bi se takav sporazum postigao, nuklearno oružje raspoređeno u Poljskoj zadržaće Amerika. U slučaju sukoba, Poljska će obezbediti baze i borbene avione za učešće u aktivnostima nuklearnog odvraćanja.
Poljska će sa Amerikom deliti obaveštajne podatke i donošenje odluka o upotrebi nuklearnog oružja, uključujući ciljeve nuklearnog udara i eksplozivnu snagu nuklearne bojeve glave. Ranije je Poljska potpisala ugovor sa Amerikom o kupovini 32 borbena aviona F-35 koji mogu da nose nuklearne bojeve glave. Prva serija borbenih aviona biće zvanično isporučena 2024. To je obezbedilo materijalnu osnovu za nuklearno deljenje između dve zemlje.
Pored toga, pridruživanje programu nuklearnog deljenja takođe bi omogućilo Poljskoj da zauzme istaknutiju ulogu u okviru NATO-a.
Kurir.rs/Blic/Fajnenšel tajms