Jovan Jovanović Zmaj rođen je u Novom Sadu, u uglednoj građanskoj porodici, a 6. decembra navršava se 189 godina od njegovog rođenja.
Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor. Takođe, u Beču se upoznao i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.
Pesnik po proročanstvu
Postoji anegdota da je Sima Milutinović blagoslovio maloga Jovana još u kolevci, poželevši mu: "Da Bog da bio pesnik!" Zmajevu pesničku plodnost najbolje ilustruje činjenica da je njegov najdraži list, "Neven", čak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio popunjavan prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima
Prve Zmajeve pesme su iz gimnazijskih dana. To su rodoljubive pesme, u duhu romantizma, kakav je bio sredinom XIX veka.
Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti i Pragu, ali i Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor, kao i Svetozara Miletića, kolovođu ideje o ujedinjenju i oslobođenju srpskog naroda. Tu je bio i pesnik Đura Jakšić.
Supruga Ruža
Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao je službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom ženom Ružom Ličanin. Ova ljubav i srećan porodičan život nadahnuće Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama “Đulići” (od turske reči Gül, što znači ruža).
Zmaj
Ipak, služba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis “Javor” i satirični list “Komarac”. Godine 1838. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma.
Godine 1864. pokrenuo je satirični list “Zmaj” (reč je o igri rečima, pošto je: 3. maj je po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena.
Nikola Tesla
Veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem. U svečanu audijenciju primio ga je tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli.
Nikola Tesla, ganut pesmom skočio je i sa suzama u očima poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su tada zaplakali.
- Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti - rekao je tada Tesla Zmaju.
Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašću bacio na prevođenje Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.
Dela
Pored “Đulića” i “Đulića uveoka”, Zmaj je napisao veliki broj šaljivih i dečjih pesama, koje su objavljene u različitim časopisima, a kasnije objavljene u dvama izdanjima njegovih sabranih dela – “Pevanija” i “Druga pevanija”. Poslednje Zmajeve štampane zbirke su “Snohvatice” i “Devesilje”. Što se tiče proze, u njoj se okušao napisavši pesničku legendu “Vidosava Branković” i šaljivi pozorišni komad “Šaran”.
Uz to, bavio se i prevođenjem dela Aleksandra Petefija, Getea, Hajnea, Ljermontova, Tenisona.
Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.
(Kurir.rs)
Bonus video: