Za razliku od (za sada nenapisanih) Istorija srpske filozofije i teologije - koje bi bile žestoka konkurencija svetski poznatim knjigama od tri slova „Italijanske junačke pesme“ i „Telefonski imenik Tirane“ - Istorija dupeuvlačenja u Srba (za sada takođe nenapisana) zbog ogromnosti istorijske građe bi imala najmanje 35.000 strana, a svake godine bi izlazilo po 500-600 stranica takozvanog proširenog i dopunjenog izdanja.
Ima tome više od trideset godina otkako tvrdim - a Bazdulj prenosi „tamo gde treba“ kad god to tvrdim negde na strani - da je stvarno društveno uređenje u Srbiji istočnjačka despotija s ljudskim likom koja odoleva zubu vremena zahvaljujući seriji društvenopolitičkih pseudomorfoza, u rasponu od pseudoustavne monarhije, preko pseudosocijalističke republike, zaključno sa peudoparlamentarnom demokratijom.
Otuda nije čudo što se tu pomešale i pesuodomonarhistička i pseuodsocijalistička i pseudoparlamentarna terminologija. Tako je, recimo, na svečanosti prigodom puštanja u rad HE „Bajina Bašta“ - kojoj je prisustvovalo tadašnje Najviše Mesto - jedan ugledni društvenopolitički radnik iz užičkog kraja, verovatno po predratnoj navici, a u nameri da se uvuče u visoko dupe, sav egzaltiran uzviknuo „Živelo njegovo veličanstvo drug Tito“.
Na to je Tito kroz zube rekao pratnji: „Mičite ovog luđaka.“ Kao odličan đak moskovskog hotela „Lux“, Tito je dobro znao da usklik „živeo kralj“ sleduje posle usklika „kralj je mrtav“. Zahvaljujući tom znanju Tito je još dugo poživeo, umro u krevetu - što je u političkoj Srbiji retkost - i nije doživeo da se isti ti koji su mu (nešto uvijenije) klicali „živelo vaše veličanstvo“ oseravaju po njegovom liku i delu.
Imajući napred rečeno na umu, da sam na mestu Visokog mesta, malčice bih se zabrinuo nad izlivima idolopokloničkog obožavanja koji naprosto šikljaju iz redova njegove stranke. Onomad je poslanica Vlk izašla sa predlogom da se Visokom izglasa doživotna prezidencijalnost, tu, pre neki dan je - ne bi li pretekla koleginicu u jurišu na Visoko Dupe - poslanica Gvozdenović „zamolila poslaničke kolege koje sede u (magarećim) poslaničkim klupama da dignu glas (krv ti jebem) i izbore se za zakon kojim bi se kaznio svako ko ostavi loš komentar prema - jebem ti jezik - predsedniku države“.
U uspešnim društvima koja nisu „pseudo“ uspon na društvenoj lestvici reguliše princip meritokratije - tamo uspevaju najsposobniji, najobrazovaniji, najoperativniji - u istočnjačkim despotijama, guzicokratijama - iz čijih ralja nikako da se izbavimo - visinu društvenog uspona određuje dubina uvučenosti u (trenutno) Najviše Dupe. Kažem „trenutno“ zato što princip guzicomeritokratije nije svojstven samo SNS već svim srpskim strankama, svih vremena i boja. S tim što se u tzv. građanskim strankama „živelo vaše veličanstvo“ izgovara na uvijeniji, suptilan način. Rezultat isti: gde god se okreneš, dupe (cit. Mao Cedung).