Piše: Aleksandar Radonić
Ono kad želiš i hoćeš, a ne možeš. Jednostavno nemoć. e, ukratko, tako bi mogla da se opiše utakmica fudbalera Srbije protiv Brazila na premijeri Mundijala u Kataru.
Otuda i poraz od 2:0, mada je ruku na srce moglo da bude i ubedljivije. Srpski fudbaleri bili su svesni svega što se dešavalo na utakmici protiv Brazila. Jasno su to rekli i posle meča, kada su izašli pred novinare. Od Lazovića, Mladenovića, Maksimovića, Mitrovića i Milenkovića. Uzrok poraza i neubedljive igre ležao je u tome što Srbi inisu pokazali ni delić onoga što mogu. Pali su na onome što ih je krasilo tokom čitavih kvalifikacija i Lige nacija - u pas igri.
Pas igra, ono što je do ludila dovodilo Portugalce u Lisabonu, Norvežane, Šveđane i Slovence. Šta se desilo? Fakat je da je Brazil preozbiljna ekipa, sa superzvezdama iz najjačih evropskih klubova i da je jedan viši nivo u odnosu na sve dosadašnje protivnike srpske fudbalske reprezentacije. Uverili smo se na sopstvenoj koži kakva mašina je Brazil. Nije to samo Nejmar, koji je ruku na srce odigrao perfektnu utakmicu, već i Vinisijus Žunior, Rafinja, Kazemiro, Lukas Paketa i naravno magični Rišarlison.
Plus, a važnoje to istaći. Brazilci su protiv Srbije igrali kao da je finale. Toliko su nas ozbiljno shvatili, da to može samo da imponuje Piksiju i njegovim izabranicima. Ništa nisu prepuštali slučaju, napali su nas na sredini, a onda po bokovima. Koristili su brzinu svojih igrača, posebno apostrofirajući tranziciju, kada su nam uzimali loptu na sredini ili svojoj polovini terena i kao osice kidisali na gol Vanje Milinkovića-Savića. Baš to kako su Brazilci ušli u igru protiv Srbije treba da bude jasan pokazatelj koliki su respekt imali prema Orlovima, bili su svesni da nam je pas glavno oružje i njega su sprečili tako što su otupeli oštricu naša dva glavna ofanzivna fudbalera Dušana Tadića i Seregeja Milinkovića-Savića. Kada su nam izbili to oružje iz ruku, posle je bila sve stvar rutine. Posebno posle izlaska Saše Lukića, momka koji je bez pardona odigrao meč protiv Brazila dok nije dobio žuti karton. Njegov izlazak iz igre bio je nenadoknadiv gubitak za Orolove.
Druga stvar, ono što je apostrofirao selektor Dragan Stojković Piksi. Fizički, naši fudbaleri nisu bili na potrebnom nivou. Kao da nisu imali snage da se suprotstave Brazilcima koji su prosto leteli po terenu. Energetski su bili potrošeni, kao da su proptiv Brazila odigrali treću, a ne prvu utakmicu na Mundijalu. Uz to, prvi trener reprezentacije je rekao da garantuje da bi meč otišao u drugačijem toku da su Mitrović, Vlahović i Kostić bili zdravi. I naravno, nije sramota izgubiti od ovakvog Brazila.
Ono što je izveštač Kurira ovde video u Kataru u direktnom razgovoru sa našim fudbalerima jeste činjenica, da oni nisu izgubili samouverenost. Da su naštelovali glave da je ovo turinir i da se igra za bodove. A, u opticaju je još šest, sasvim dovoljno za prolaz dalje, u osminu finala. Sa takvom verom i samopouzdanjem ulaze u duel protiv Kameruna, selekcije koja je nezasluženo poražena od Švajcarske na startu Svetskog prvenstva i koja će kao i mi tražiti trijumf, kako bi ostala u trci za eliminacionu fazu.