BEOGRAD/BANJALUKA - Seljaci na planini Borji, januara 1939. godine, pronašli su divlju, polunagu ženu, sa ogrtačem od trave... U njoj su prepoznali devojku nestalu prije 22 godine, za koju su mislili da je odavno mrtva.
Beogradska "Pravda" tada je, donoseći priču o ovom događaju, navela da se Banjalukom tih dana munjevitom brzinom pronijela vest o pronalasku "divlje žene", na koju su naišli seoski dečaci, čuvajući stoku.
"Dečaci su videli skoro nagu ženu sa raspletenom kosom do kolena. Dečaci su otrčali u selo i obavestili roditelje. Seljaci, međutim nisu verovali deci. Dečaci su i dalje izgonili stoku na pašu, ali nisu smeli da odu u blizinu mesta gde su videli tu ženu", piše "Pravda".
Nakon nekog vremena, skoro na samom podnožju planine, dečaci su opet videli istu ženu. Prestrašeni, pobegli su ostavivši stoku.
"Sutradan, pošli su njihovi roditelji naoružani štapovima i sekirama da potraže 'divlju' ženu. Celoga dana seljaci su tragali i predveče videli su tu tajanstvenu ženu, obraslu u kosu, a obučenu u odelo od životinjske kože.
Na nogama je imala obuću opletenu od granja, a preko ramena ogrtač od trave. Seljaci su napravili krug oko nje da ne bi pobegla. Žena je vrisnula i pala u nesvest", pisao je list, a preneo Mondo.
Kada su joj seljaci prišli, na svoje zaprepašćenje, u njoj su prepoznali Zorku Blažunović, koja je nestala pre 22 godine! Zorka je nestala dok je BiH još uvek bila pod Austrougarskom okupacijom, a od tada su svi mislili da je mrtva. Vraćajući se pričom u prošlost, "Pravda" navodi:
"1916. godine Zorka je imala 18 godina. Bila je vrlo lepa i dopala se nekom austrougarskom oficiru. Jednoga dana oficir je naredio Zorkinim roditeljima da je pošalju u žandarmerijsku kasarnu, gde ima da bude saslušana kao svedok po nekoj stvari. Svima je bilo jasno zašto oficir poziva Zorku, ali se naređenje moralo ispuniti. Sutradan se Zorka plačući oprostila od roditelja i pošla. Roditelji su mislili da Zorka ide u kasarnu... Istoga dana popodne došli su žandarmi u kuću Zorkinih roditelja da je traže. Roditelji su tvrdili da je Zorka već otišla, ali to nije pomoglo i oni su odvedeni u zatvor gde su mučeni i posle zatvoreni. Posle propasti Austrije Zorkini roditelji su pušteni, ali o svojoj kćeri nisu mogli ništa da saznaju."
Zorka se, nakon što je pronađena, uskoro osvestila ali i dalje nije izgovorila ni jednu reč.
"Samo je drhtala je celim telom. Jedan od prisutnih počeo je da joj priča kako je nestalo Austrije, da je Bosna slobodna, a pri tom je spomenuo i ime zloglasnog austrijskog oficira Franca. Na ove reči Zorka je počela da škripi zubima, steže pesnice i zauzima preteći stav. Ali ona ni sada nije izgovorila ni jednu reč i seljaci veruju da je zaboravila da govori, a po njenom držanju izgleda da je poludela.
Veruje se da je Zorka tek pre toga došla na planinu Borja, a da je do sada živela na drugim bosanskim planinama u kojima ima terena gde čovečja noga još nije stala. Neverovatno je, doduše, da je mogla da provede više od dve decenije na planini Borji", navodi se na kraju teksta, uz opasku da će seljaci Zorku Blažunović uputiti u zavod za umobolne...
Kurir.rs/Mondo