Petog oktobra navršilo se 18 godina od pogibije gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni u Topčideru.
Ovaj slučaj je još nerazjašnjen, a porodica ubijenih, ali i čitava javnost, suočeni su sa brojnim teorijama koje zamagljuju mogućnost da se dođe do istine.
Slučaj Topčider iz 5. oktobra 2004. godine, još uvek se susreće sa raznim nedoumicama, a smrt gardista je u početku objavljena kao ubistvo i samoubistvo, a potom je utvrđeno da je vojnike ubila treća osoba, ali se još ne zna ko bi to mogao da bude.
Kao motivi, navode se skrivanje haških begunaca, saradnja sa mafijom, šverc narkotika... .
Janko Jakovljević, otac preminulog gardiste, gostovao je u emisiji Crna hronika na Kurir televiziji gde se osvrnuo na ovaj nemio događaj.
- Došla su 4 vojna lica kod nas kući da nas posete. Zamolili su nas da sednemo da popričamo, tada su nam saopštili najcrnje vesti. Rekli su da su moj sin i Dražen Milovanović bili na straži i da su izrešetani, a ko je to učinio nije se znalo. Stvorilo nam je sumnju to što je Branko Krga, tadašnji general, bio u inostranstvu i da se istog momenta vratio kada je čuo za tragediju, smtrajući da nije od velikog značaja to što su dva vojnika poginula, međutim kako je vreme odmicalo, slučaj je postajao sumnjiviji.
- Šestog oktobra su mi dozvolili da vidim sina, tada smo došli da preuzmemo telo, bio je na VMA, rađena je obdukcija. Govorili su nam da to nije dobro, mada ja nisam mogao, a da ga ne vidim. Uočio sam dosta rana i povreda na telu, što mi je bilo logično da su sami sebe izubijali, međutim, kako su dani prolazili u medijima su se pominjale razne priče. Posle 10-12 dana dolazili su pozivi od porodica sa vrha, recimo tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i ostalih, da mora da se formira komisija u zahtevu vrhovnog sastava odbrane. Mi kao porodica nismo bili moćni da utičemo na to, već je bilo kako je društvo htelo - rekao je otac nastradalog gardiste, pa nastavio:
- Nakon toga, desilo se to da postoje sumnje u obdukciji i kako ona mora ponovno da se uradi. To je bilo teško i nezgodno, a ja nisam mogao da dozvolim iskopavanje tela prvi put, međutim dobijao sam dosta poziva sa vrha, kao npr. iz kabineta predsednika Tadića. Rekli su da moramo da dozvolimo ekshumaciju, tada sam smogao snage, pa smo taj drugi put dozvolili.
- Posle ekshumacije, naša porodica je doživela dosta loših trenutaka. Imali smo lažnih poziva, ponudili su nam kasetu u slučaju Topčider sa ubistvom vojnika. Tu kasetu su nudili u zamenu za novac, bili su jako uporni, a mi smo to prihvatili uz saglasnost policije. Došlo je do razmene, uzeli smo kasetu, a ostavili novac. Kada su došli po novac, policija ih je pohapsila, a kada smo u otišli u SUP da proverimo kasetu, ispostavilo se da je lažna.
Kurir.rs