FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Degenetičari
Prejaka reč nekog ubije, nekog ojača. Boškić Obradović spada među ove druge. Za sada je u fazi ekspres-lonca, ali imajući u vidu da je „mogućnost onoga što dolazi“ - kako je GVFH definisao stvarnost - prepuna loših mogućnosti, uopšte nije isključeno da Boškić pređe u dijalektičku fazu lokomotive, pogotovo ako u obzir uzmemo drljavost, lenjost i smušenost konkurenata-pretendenata na presto. A onda će mu samo nebo biti granica.
Jer, pazite, Nacionalizam Boškićevih prethodnika na poslu odbrane svega što je srpsko od svega što nije srpsko, Ćosić i Šešelj - koji su takođe počeli kao ekspres-lonci, prešli u fazu ekspres-lokomotive, pa završili kao džezve - bio je (i ostao) striktno politički. Nacionalizam fakat drljaviji anahroniji primitivniji od ostalih evropskih nacionalizama, ali u suštini to je bilo to.
Boškić je otišao korak dalje i upustio se u biološki nacionalizam. Najavljenu vantelesnu oplodnju - umal, grešna mi duša, ne napisah osemenjavanje - srpskih nerotkinja o trošku države Srpski pokret Dveri, sa Obradovićem na čelu, dočekao je na krv i nož.
Najpre su u priopćenju za javnost osporili Visokom Mestu ustavno pravo da se bavi poslovima oplodnje, da ne kažem baš osemenjavanja, jer da nije „stručan“, a onda su, kao valjda stručni podastrli rezultate dverjanskih (de)genitčkih istraživanja, citiram:
„Ako znamo da se prilikom svake oplodnje“ - zašto ne jebačine (prim. S. B.) - „meša genetski genetski materijal oca, postavlja se pitanje genetičkog materijala uvezenog od nepoznatog donora, što može uticati na promenu genoma budućih generacija.“
Krv ti jebem, šta drugo reći, mada bi neki cinik mogao reći da bi uvozni genetički materijal možda i popravio stvar jer se dosadašnji srpski genom i nije baš nešto pokazao.
Građanska furtutma koja se podigla oko dverjanskog bioinženjeringa samo se pretvarala da je velika, kao što se - ako ju je uopšte i bilo - pretvarala da je velika i u slučajevima Ćosića i Šešelja. Ne da sumašedšim idejama nije bilo otpora, nego se Ćosiću - Šešelju nešto manje, jer je imao manje „veza“ - srpska građanska elita udarnički uvlačila u dupe, sledstveno je sasvim zasluženo dobila qwrz u dupe i nastaviće da ga dobija sve dok joj ga i Boškić ne surdukne u bulju.
Pogledajmo deo odjeka i reagovanja na dverjanski bioetički eksperiment. Po službenoj dužnosti izjavom „sram vas bilo“ (gde je „neka vas neka“) prva se oglasila premijerka Brnabićka. Potom se - saopštenjem da je „šokiran“ - oglasio Boškićev doskorašnji koalicioni partner, Đidov SSP. Guzijanova NS pretpostavljam nije šokirana, Guzijanu se ideja verovatno dopada. A Brnabićka bi, umesto da se ibreti, bila bolje učinila da je ministru pravde naložila da naredi tužibapstvu da istraži slučaj, pa da, ako tužibapstvo nađe elemente rasizma, povede postupak za zabranu Dveri. Malo je to verovatno u državi koja dopušta da joj zgubidani žvrljaju po barjaku.