Ratna mornarica SAD je danas odbacila proteste Pekinga zbog "operacije slobode plovidbe" sprovedene u blizini jednog ostrva koje Kina drži u Južnom kineskom moru, što je najnoviji slučaj koji je skrenuo pažnju na jedno od potencijalnih zapaljivih žarišta sveta.
Tim neobičnim potezom, Sedma flota Ratne mornarice SAD je opovrgla prigovore Kine na tu današnju operaciju, nazvavši je "najnovijom u dugom nizu (kineskih) akcija da se lažno prikazuju legalne pomorske operacije SAD i da se potvrđuju (kineske) prekomerni i nelegitimni pomorski zahtevi" u Južnom kineskom moru na koje Kina polaže pravo praktično u celosti.
Mornarica je saopštila da velike pretenzije Kine na moru predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi plovidbe i preletanja, slobodnoj trgovini i nesmetanoj trgovini, kao i slobodi ekonomskih mogućnosti za priobalne zemlje Južnog kineskog mora.
"Sve dok neke zemlje nastavljaju da traže i potvrđuju ograničenja prava koja prevazilaze njihova ovlašćenja iz međunarodnog prava, Sjedinjene Države će nastaviti da brane prava i slobode na moru zagarantovane svima", navodi se u saopštenju.
Ratna mornarica SAD je danas saopštila da je njena raketna krstarica "USS Čenselorsvil" "u skladu s međunarodnim pravom potvrđivala prava i slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru u blizini ostrva Spratli".
Kina je taj potez nazvala nelegalnim i rekla da je mobilisala pomorske i vazduhoplovne snage da izdaju upozorenja i oteraju američki vojni brod.
"Akcije američke vojske ozbiljno su narušile suverenitet i bezbednost Kine, što je još jedan čvrst dokaz njene težnje za pomorskom hegemonijom i militarizacijom Južnog kineskog mora", reka je portparol kineske Komande južne oblasti, pukovnik vazduhoplovstva, Tian Džunli.
"Kina ima neosporan suverenitet nad ostrvima u Južnom kineskom moru i susednim vodama", rekao je Tian.
Dugo uzavreli teritorijalni sukobi u Južnom kineskom moru u šta su uključeni Kina, Filipini, Vijetnam, Malezija, Tajvan i Brunej, dugo su se smatrali delikatnom "linijom raseda" u rivalstvu SAD i Kine u tom regionu.
Iako SAD ne polažu pravo na strateški plovni put, gde se procenjuje da godišnje rolazi pet hiljada milijardi dolara robe u svetskoj trgovini, one kažu da je sloboda plovidbe i preletanja i u nacionalnom interesu Amerike. Tamošnje more ima bogate zalihe ribe i potencijalno bogatstvo energetskih i mineralnih resursa.
U martu je američki komandant Indo-Pacifika admiral Džon Akvilino (John C. Akuilino) rekao je za Asošijeted pres da je Kina u potpunosti militarizovala najmanje tri od nekoliko ostrva koja je izgradila u spornim vodama, opremila ih protivbrodskim i protivvazduhoplovnim raketnim sistemima, laserom i opremom za ometanje kmunikacija. On je to opisao kao sve agresivniji potez koji preti svima u toj oblasti.
Zatim je u julu američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao Kinu da se povinuje arbitražnoj presudi iz 2016. godine, koja je poništila ogromna potraživanja Pekinga u Južnom kineskom moru.
Tokom posete tom području ovog meseca, potpredsednica SAD Kamala Haris je ponovo potvrdila posvećenost Vašingtona odbrani Filipina u skladu sa Ugovorom o međusobnoj odbrani iz 1951. godine i najavila dodatnu pomoć od 7,5 miliona dolara filipinskim službama za sprovođenje zakona u pomorstvu.
Prethodno je Ratna mornarica Filipina objavila da je brod kineske obalske straže nasilno zaplenio ostatke kineske rakete dok ih je filipinski brod nosio na svoje ostrvo.
(Kurir.rs/FoNet)